Одбор за саобраћај Европског парламента прошле недеље је гласао о предлогу у складу са којим би одлука о одузимању возачке дозволе у ​​једној земљи чланици важила на подручју целе ЕУ.

Европосланици из Одбора за саобраћај предлажу да се прошири списак тешких саобраћајних прекршаја који би довели до размене информација у ЕУ у циљу одузимања возачке дозволе. Предлогу Одбора да се на листу уврсти прекомерна брзина, знатно виша од дозвољене за дату зону и вожња под дејством алкохола и дроге, европосланици су додали и управљање возилом без важеће исправе. Уз то, они се такође залажу за увођење стриктних рокова у којима о одлукама везаним за одузимање возачке дозволе земље чланице треба да обавесте како једна другу тако и особу на коју се одлука односи. Посланица ЕП из Зелених/Европске слободне алијансе Тили Мец инсистирала је на томе да санкцијама треба да буду обухваћене и дипломате:

„Дипломате треба да одговарају за кршење закона, посебно у случајевима када је директно угрожен људски живот. Нажалост, последњих година у више наврата се десило да је дипломатски имунитет коришћен као штит за дипломате починиоце саобраћајних прекршаја који су довели до озбиљних повреда, па чак и смртног исхода.“

„Докле ћемо наставити да увозимо и извозимо прекршиоце закона? Недавно се у мојој земљи Румунији догодила трагедија када је дрогирани возач усмртио групу младих који су отишли на Црно море како би тамо провели одмор“, рекао је европски посланик Влад Георге из групе Обнови Европу.

Према статистикама, 40 одсто прекршаја у прекограничном саобраћају остаје некажњено. Из тог разлога, посланици Европског парламента позивају на пооштравање процедуре међусобне помоћи између држава чланица, са више националних контакт тачака за прекограничне истраге којима би се омогућио приступ различитим националним регистрима, као и креирање IT портала за размену информација.

Шефица Јединице за безбедност саобраћаја у Главној дирекцији за мобилност Европске комисије, Клер Депре каже:

„Ово је важан предлог и једно је од средстава и алата које смо одабрали управо за борбу против некажњивости. Са великим нестрпљењем очекујемо да се овај алат почне примењивати, што је пре могуће.“

Скептици у Европском парламенту, међутим, не мисле тако. Ево шта је рекао Петер Лундгрен из Партије европских конзервативаца и реформиста:

„Хоће ли то што ћемо имати заједнички казнени систем у целој Европи помоћи? Не. Верујте ми, већ 30 година сам професионални возач. Једино што би довело до смањења брзине и побољшања понашања учесника у саобраћају је присуство полицајаца. Оне који се утркују на путевима не занима постији ли заједнички казнени систем, њих само интересује има ли полиције. Али о томе не одлучујемо ми, већ национални органи.“

„То су национални приоритети и ми из 'Идентитета и демократије' не желимо да дајемо већа овлашћења ЕУ“, рекао је представник групе Роман Хајдер.

Прво питање упућено известиоцу – европосланику из Прогресивне алијансе социјалиста и демократа Петру Витанову било је да у општим цртама представи предлог:

„На првом месту, овај 'Road safety package' укључује 3 законодавна досијеа, а сви они имају кумулативни циљ – смањење броја тешких саобраћајних незгода на путевима. Они су подељени на досије који се тиче измене по питању возачких дозвола, онај везан за бољу комуникацију између држава чланица у вези са одређеним прекршајима и мој досије у случају којим је предвиђено да уколико прекршај због којег вам се одузима возачка дозвола направите у земљи чланици чији надлежни орган није и издао дозволу, одлука о одузимању ће важити на нивоу целе ЕУ. Што се тиче мог досијеа, оно што могу да кажем је да скоро 20 одсто тешких саобраћајних прекршаја у једној земљи, којих је у овом случају 4, почине возачи чија дозвола је издата у другој земљи и који врло често остају некажњени.“

Постоји ли статистика о томе колико је таквих случајева?

„18 одсто свих прекршаја из све 4 групе прекршаја које сам поменуо. Најчешће их изврше лица која су, с обзиром на то им дозвола није издата на територији дотичне државе, највероватније страни држављани, па се врло често губи комуникација између две земље. Сходно томе, лице које је починило тежи прекршај није изложено удару закона, наставља да вози, дозвола му се не одузима. Овај пакет има за циљ координацију, усаглашавање казни кад год и где год је то могуће, а свакако и окончање тренутне некажњивости. С друге стране, у обзир су узети и сами прекршиоци, чија држава издавања дозволе мора бити благовремено обавештена од стране земље у којој је прекршај извршен, а надаље држава издавања је дужна да обавести починиоца прекршаја, између осталог и о томе на који временски период је одузета дозвола. Регулисан је и начин на који ће се то десити, формулари помоћу којих ће то бити учињено, путем које информационе платформе. Уосталом, циљ је да се тренутно постојећа некажњивост пресече, да се, колико год је то могуће, усагласе правила и приближе казне, јер се за исти прекршај, на пример, у Немачкој дозвола одузима на две године, у Италији на временски период између 6 месеци и годину дана, док у неким земљама одузимање возачке дозволе уопште није предвиђено.“

Односно, рецимо, ако у Бугарској прекршај доводи до одузимања возачке дозволе на годину дана, да ли ће то важити у свим земљама чланицама?

„Зависи. Ако ја као Бугарин направим прекршај у Немачкој, на пример, возим 50 км изнад дозвољене брзине, за то је предвиђено одузимање дозволе у ​​Немачкој и према бугарском законодавству, она ће ми бити одузета, пошто је издата у Бугарској и на период предвиђен бугарским законом. Али када кажем усклађивање, мислим на следеће – ако бугарски закон прописује да за такав прекршај дозвола може бити одузета на период од 6 месеци до 2 године, а у Немачкој се одузима на 2 године, препоручљиво је да се у обзир узме рок у оној земљи у којој сам починио прекршај.“

Али то не мора да се деси...

„Не мора, али је препоручљиво јер се национални прописи не могу занемарити.“

Можете ли описати како ће се процедура одвијати у случају да процедуре које сте предложили буду усвојене...

„У случају да буду прихваћене, уколико возим више од 50 километара на сат преко ограничења у другој држави чланици, или проузрокујем саобраћајну незгоду која је довела до смрти или тешких телесних повреда, или починим неки од два друга слична тешка прекршаја, возачка дозвола биће ми одузета у земљи у којој сам починио прекршај. Информација ће бити послата држави која ми је издала дозволу, и она је та која ће ме санкционисати и највероватније ми одузети дозволу на период који је предвиђен њеним законодавством, али уз договор и усаглашено са државом у којој сам извршио прекршај и у складу с тим ћу морати да сносим казну. Док тренутно, ако не дај Боже, саобраћајну несрећу проузрокујете у другој држави, нема ко да вам одузме дозволу.“

Видела сам да у ЕУ постоји јединица која координира ову процедуру...

„Постоји информациони систем, зове се RESPER, у њега је тренутно укључено 7-8 земаља на основу билатералних споразума, где је таква врста питања регулисана, али не постоји општа регулатива на нивоу ЕУ. Разговарао сам са бугарским представницима из Министарства унутрашњих послова, као и из сталног представништва у Заједници, који кажу, а то су потврдили и стручњаци из Одбора, да овај систем омогућава да се, кроз његову адаптацију, обухвате све земље чланице. Брз је, може се рачунати на њега, уопштено је поуздан и генерално задовољава захтеве земаља чланица ЕУ. Ову платформу једноставно треба проширити, прилагодити за више земаља и користити је за размену информација.“

Ипак, у року од 7 дана треба да се донесе коначна одлука, а за то време се свашта може десити...

„Не, није 7. У првобитном предлогу Одбора недостајали су временски термини. У ствари, недостајало је неколико ствари које смо покушали да побољшамо. Једна од њих је била непостојање временског рока у којем земља у којој је прекршај извршен треба да пошаље информације земљи у којој је прекршиоцу издата дозвола. Такође није постојао рок у којем земља која је издала дозволу треба да обавести прекршиоца, а није било ни рока у којем та иста земља мора да достави повратну информацију о томе какву је казну изрекла у земљи у којој је прекршај почињен. Покушали смо да регулишемо све ове рокове, одредили смо рок од 10 дана, знамо да је то веома тешко и свесни смо да ће највероватније у међуинституционалним преговорима са Саветом ЕУ тај рок бити продужен, али ипак је важно имати неку предвидљивост. Ово питање не може месецима да остане нерешено, када је можда већ истекла казна за одузимање дозволе, ако се она, рецимо, одузима на период од 6 месеци.“

Какви су следећи кораци?

„Очекује се да ће до гласања у пленарној сали доћи у року од недељу дана, након чега ће почети преговори са Саветом ЕУ. Тамо је, према информацијама од пре неколико дана којима располажем, досије још увек блокиран због законских недоследности по питању надлежности. Али када буде деблокиран, требало би да почну преговори. Чак и ако они не буду завршени у оквиру овог мандата, проћи ће барем прво читање у Парламенту, што значи да у наредном мандату неће бити потребно да се поново попролази ова процедура.“

Али, свакако, последњу реч има Савет ЕУ...

„Последњу реч имају преговори између Парламента, Савета ЕУ и Одбора. Али с обзиром на то је досије и даље блокиран у Савету, о њему се још увек није расправљало, нити је постигнут заједнички став, тако да у том погледу постоји кашњење.“

У општим цртама, колико би времена било потребно да се стигне до заједничког става?

„Надам се да ће се то десити у оквиру овог мандата, односно у наредних 6 месеци.“

Говоримо о томе да се то догоди до краја мандата овог Парламента?

„Да да.“