Име гајдаша Веселина Митева везано је за групу „Исихија“ која је постојала десетак година. Музичари из ове формације створили су оригиналне и упечатљиве комаде инспирисане бугарским фолклором и древном традицијом православног појања. Још док је радио са групом „Исихија“, Веселин Митев је завршио реализацију свог ауторског пројекта под називом „Кајно јесно слонце“. Касније је гајдаш основао истоимену формацију чији ће се нови албум „Балада о ветру“ појавити на музичком тржишту.
Веселин Митев је завршио Националну гимназију примењених уметности у граду Трјавна и СУ „Св. Климент Охридски“. По струци је учитељ сликања, али је увек радио као слободни уметник. Бави се дуборезом, израдом намештаја и наравно, музиком која је увек имала посебно место у његовом животу. На смотри гајдаша у селу Гела, Веселин Митев је био опчињен магичним звуком родопских каба гајди. Оне су најтипичнији инструмент за ову фолклорну област Бугарске, а своје прве гајде музичар је купио од легендарног извођача Дафа Трендафилова. Касније је почео да свира јерменски дудук и кавал. Са пријатељима из града Смољан Веселин Митев је формирао групу која је свирала по ресторанима и кафанама и пратила народне певаче. „То је била изузетно озбиљна школа за мене, јер ови извођачи носе у себи читаво богатство мелодија и фолклорних образаца које ни време ни људи не могу да униште“, каже гајдаш Веселин Митев.
Наслов његовог ауторског пројекта „Кајно јесно слонце“ преузет је из једне родопске песме из репертоара познатог народног певача Младена Којнарова. У њој се пева о младим хајдуцима чије сабље сијају „кајно јесно слонце“, што значи као јасно сунце. Овај солистички албум Веселина Митева први је у његовој музичкој каријери. Снимљен је пре више од 12 година, а ускоро ће се појавити његово друго издање. Ево шта је гајдаш рекао о својој формацији „Кајно јесно слонце“:
„На почетку нас је било десеторо, али у сличном бенду није могуће свирати без диригента. Постепено смо смањили састав и тренутно групу чини петоро музичара. То су Петар Делчев – бас тамбура, који је уједно колекционар гудачких инструмената и веома начитан човек, Станислав Стојанов – удараљке, Јулија Узунова – клавијатуре и Алексеј Цветанов – програминг и удараљке. Наша музика је медитативна.“
Веселин Митев каже да је израда дубореза усамљено занимање, јер му се више допада да ради са другим уметницима. Често ради кулисе за филмске продукције, којом приликом упознаје занимљиве личности, али је његова права пасија музика:
„Радимо ствари онако како ми то осећамо и желимо. Постоји музика „за главу“, „за срце“, „за ноге“, а свака врста музике има своје поштоваоце. Музика наше групе је у једном стилу, немамо баш много динамичних композиција, а мелодије су углавном меланхоличне. То је можда тако јер црпимо идеје претежно из родопског фолклора. Родопске песме су већином умерене или лагане и уједно веома експресивне. Увек се трудимо да мелодија буде максимално блиска изворној, а иначе обраде композиција радимо сами. Морам рећи да сам у планини Родопи нашао себе.
Већ 10 година градим кућу у једном селу у западном делу планине. Отишао сам у Родопе да тражим инспирацију за музику, а ево, нашао сам и дом. Почео сам да градим и камени амфитеатар са идејом да створим арт центар. Када се након дужег боравка на селу вратим у град, имам осећај као да путујем кроз време.
У родопском сеоцету где се налази моја кућа све је старинско и аутентично, одише лепотом и посебном атмосфером која пружа најбоље из природе и традиције човеку модерног доба, док ми се градски живот понекад чини веома бедним. Сањам о тренутку када ћу моћи да дуже времена живим у Родопима.“
Превела: Марина Бекријева
