Литургија у православним храмовима током Страдалне седмице је посебно свечана, а појања која се изводе у тим даним су велелепни обрасци црквене музике.
Update Required
To play the media you will need to either update your browser to a recent version or update your Flash plugin.
Химнографију Страсне седмице чине текстови који се изводе према мелодијама различитих православних стилова. Да представимо музику која звучи у храмовима Бугарске у данима пред Васкрсење Христово помаже нам Јулијан Периклијев. Он је завршио Националну гимназију за изучавање древних језика и култура „Константин Кирил Философ“, затим је дипломирао теологију на Богословском факултету СУ „Св. Климент Охридски“, а иначе је суоснивач и солиста камерног вокалног састава „Јулангело“ на чијем је репертоару била углавном духовна музика. Суоснивач је и ансамбла „Аноним“, а последњих година је члан Мешовитог хора БНР.
„Последованије часослова за време Великог часног поста, периода светле туге који је почетак духовне обнове, има своје специфичности и посебно у току Страсне седмице када саучествујемо у страдањима нашег Спаситеља Исуса Христа кога су оптужили, ухапсили и предали на страдање и крсну смрт и у његовом славном Васкрснућу као победа вере и живота над смрћу. На литургији на Велики понедељак, Велики уторак и Велику среду изводи се појање које нас подсећа да је Христос – женик, а невеста – свака душа. "Ево женик (Христос) долази у поноћ, и благо слуги кога нађе будним: недостојан је онај кога нађе немарним. Пази, дакле, душо моја!" На Велики четвртак на јутрењу изводи се "Чертог твој вижду". А на Велики четвртак увече чита се 12 Јеванђеља о страдању Христовом. Само на Велики четвртак се изводи и појање "Благоразумни разбојник" у коме се говори о страдању Исусовом на Голготи, покајању и спасењу разбојника који је поверовао у Христа због чега је и назван благоразумни. А Божји син му је рекао: "Заиста ти кажем данас ћеш бити са мном у Рају."
На јутрењу у Велики петак, спомендану Исусове муке и смрти пева се о благообразном Јосифу. Након Исусове смрти Јосиф из Ариматеје је замолио римског намесника Пилата Понтијског да му дозволи да скине Исусово тело са крста и сахрани га у сопственој гробници по важећим обичајима. У тој гробници се догодила тајна свих тајни – Васкрсење Исуса Христа.
После вечерње, поје се мало повечерје са каноном о распећу Господњем, тако звани Плач Пресвете Богородице. У знак туге и жалости, на Велики петак се црквена звона не оглашавају.
На Велику суботу верници целивају плаштаницу на Христовом гробу која је на Велики петак свечано изнета пред православне олтаре. Изводи се литургија Светог Василија. Верници обележавају тај дан у молитви и тишини, јер је то дан који је Христос провео у Хаду. Тада се поје "Да молчит всјакаја плот человјеча".
