Буџетом за 2022. годину који се очекује да на снагу ступи у априлу предвиђено је да средства за финансирање политика у области образовања и науке буду у износу од 6,4 млрд лева, од чега је за најстарију и најугледнију научну институцију у земљи –..
Друга група научника у саставу 30. бугарске експедиције на Антарктику већ је у бугарској бази „Св. Климент Охридски“ на леденом континенту, јавља на својој Фејсбук страници Емил Иванов, члан експедиције. 11 научника кренуло је из..
Бугарска научна база на Антарктику ”Свети Климент Охридски” је почела рад у новој сезони. Овог пута она је отворена 20 дана касније од уобичајеног. Чилеански војни брод “Галварино” је најзад успео да стигне на обалу острва Ливингстон где се..
73 научника Софијског универзитета „Св. Климент Охридски”, Бугарске академије наука и др. бугарских универзитета укључено је на ранг-листу Стенфорд универзитета за 2021. годину. Међу њима је акад. Николај Денков са Факултета за хемију и..
Научници Института за шуме при БАН су своје напоре усмерили на истраживање развоја и прилагођавања шума климатским и антропогеним утицајима. Према њима, људска активност и природни фактори су основни узрочници шумских пожара код нас. Чести су случајеви..
Данас се у Софији отвара тродневна Међународна конференција на тему „Пут Ћирила и Методија– просторне и културно-историјске димензије“. Њен организатор је Ћирило-Методијевски научни центар при БАН. На форуму ће учествовати 40 истраживача из..
Научници из Бугарске, Русије, Украјине и Молдавије учествују у дводневној конференцији у оквиру пројекта „Бугари у Уралу и Сибиру у ХХ – ХХI веку: историја, култура, идентитет“. Руководилац пројекта с бугарске стране је доц. др Петко Христов...
Председник Румен Радев уручио је Орден Свете браће Ћирила и Методија на огрлици академику Василу Згуреву за заслуге у развоју електронике, роботике и информационих технологија. Проф. др Камену Плочеву додељен је Орден Мадарског коњаника за..
Да ли знате да тренутно 35 земаља света, укључујући и Бугарску, ради на стварању вештачког сунца на Земљи? Наравно, није реч о великој лопти која зрачи огромном топлином, већ о покушају стварања реплике процеса који се одвијају унутар Сунца, тачније –..
Катастрофалне поплаве које су погодиле Немачку и друге европске земље најсвежији су пример разарајућих последица глобалног загревања и климатских промена. Један од начина да се нађе решење за тај проблем је прелазак на гориво са малом или нултом..