Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

У прослави православног свеца Трифуна преплићу се стари виноградарски обичаји и веровања

Фотографија: Светослав Цветанов

Тривундан je православни празник у част Светог Трифуна. Од 1968. г. Бугарска православна црква га обележава 1. фебруара по Грегоријанском календару. У фолклорном календару празнику је посвећен циклус од 3 узастопна дана, назван Трифунци (Тривунци код Срба) - 1, 2. и 3. фебруар. У народу је познат као Трифон Зарезан, (Трифун Орезач, Заризој код Срба), а нарочито га поштују виноградари, соколари, баштовани и крчмари. Неки га славе истог дана када и Бугарска православна црква – 1. фебруара, али већина се, кад је овај празник у питању, држи старог календара и обележава га 14. фебруара. 

У истраживањима се откривају паралеле између његовог и ликова паганских божанстава Диониса, Бакхуса и Сабазија. Свети Трифун познат је и међу другим балканским народима, у православном календару присуствује као празник везан за одлазак зиме и долазак пролећа. То је период у којем се организују карневалске игре које симболизују буђење природе и оних божанстава од којих зависи плодност године. У српском рукопису из 16–17. века се каже да се на тај празник треба запалити кандила, а усеви пошкропити освећеном водом уз очитавање молитве Светом Трифуну како би се њиве и виногради заштитили од инсеката.

Према бугарској фолклорној традицији тог дана мушкарци треба са крчагом црног вина и обредним хлебом отићи на виноград. Онда орезати по коју лозу и вином залити по који чокот. Обредна храна која се једе на ручку на винограду укључује погачу украшену фигурицама од теста у облику лозовог листа и грозда, такође сир, сланину; туршију, пеглану кобасицу и др.




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Како је изгледао свакодневни живот у древном граду Анхијалу, данашњем Поморију

Летовалишта на бугарској Црноморској обали могу се условно поделити у две категорије – савремена, која су позната по својим бучним и колоритним улицама, док у другу категорију спадају великолепни лучки градови са вишевековном историјом, кроз које су..

објављено 2.9.24. 12.25

Повратак коренима – Национални тракијски сабор у селу Старозагорске бање

Село Старозагорске бање поново је позорница бугарског фолклора и народног стваралаштва. Током викенда, оно је домаћин 18. Националног тракијског фолклорног сабора "Богородичина стопа". Гости имају прилику да посете пленер, уметничке радионице и..

објављено 31.8.24. 08.10

Бугарско приморје домаћин Светског првенства у фолклору

XIV Светско првенство у фолклору "World folk 2024" одржаће се 29. и 30. августа у Несебру и црноморским летовалиштима Сунчев брег и Свети Влас. Првенство почиње вечерас у амфитеатру „Жана Чимбулева“, у старом делу Несебра. Догађај је..

објављено 29.8.24. 07.35