Белгија је председавање Саветом ЕУ преузела у тешком тренутку. Земља ће наставити рад претходног шпанског председавања пре него што ће штафету пренети Мађарској. Земља ће наставити рад претходног председавања Шпаније, а затим ће штафету пренети Мађарској. „Коначни спринт“ Белгије уочи избора за Европски парламент долази са бројним очекивањима, а земља је под притиском да финализира важна питања, укључујући гарантовање финансијске подршке Украјини и затварање што је могуће више од 150 отворених досијеа пре последње пленарне седнице заседање Европског парламента у априлу. „Белгија ће своје напоре усмерити на шест области под слоганом „Заштити. Ојачати. Припремити“, изјавио је белгијски премијер Александар де Кро:
„Наше председавање долази у важном тренутку када треба да испунимо очекивања наших земаља, што значи да штитимо европске грађане, јачамо наше економије, припремамо се за заједничку будућност. Данас је ЕУ на раскрсници и јединство ове уније биће од кључног значаја у суочавању са бројним изазовима који су пред нама. Прво и најважније је наше геополитичко окружење, које је постало нестабилно и непријатељско. Предстоји нам доношење важних одлука како бисмо стабилизовали наш континент, и то ће заиста бити приоритет у наредним недељама и месецима. Изузетно је важно да покажемо нашу сталну и снажну подршку Украјини. Ово је најбоља гаранција за будућуност наше стабилности и наше колективне безбедности.“
Први велики тест за белгијско председавање биће ванредни самит европских лидера који ће бити одржан 1. фебруара, на којем ће они тражити консензус око ажурирања буџета у износу од 50 милијарди евра за финансијску помоћ Украјини при чему ће се рачунати на то да ће Белгија играти одлучујућу улогу у покушају да се превазиђе ветог мађарског премијера Виктора Орбана.
У контексту сложених политичких потеза у потрази за консензусом, белгијско председавање почело је неочекиваним заокретом и политичким реконструкцијама. Бивши премијер земље и садашњи председник Европског савета Шарл Мишел најавио је своје амбиције да се кандидује за посланика:
„Вредно сам радио и наставићу да радим до последњег дана као председавайу'и. Знамо да ће ово лето, после избора у јуну, бити време за демократску транзицију. После избора, Европска комисија ће такође имати прилику да штафету преда новом тиму. Стога је исправно током ове демократске транзиције да се ти људи који су преузели одговорност – јер ме је 27 шефова држава и влада именовало за председника Савета – суоче са европским бирачима путем општег права. Дакле, ово није лака опција, већ одговорна опција“, изјавио је за белгијске медије Шарл Мишел и изазвао оштре реакције због ситуације без преседана, као и појачаног притиска на лидере да изаберу новог председника Савета како би ограничили могућност да мађарски премијер Виктор Орбан, познат по блиским односима са Москвом, води институцију током мађарског председавања у другој половини године.
У свој овој политичкој динамици, Бугарска мора да настави политику убрзане потраге за корисним потезима у циљу превазилажења аустријског вета за улазак у Шенген копненим путем. Белгија се већ изјаснила да подржава пуноправно чланство наше земље у шенгенском простору – рекао је амбасадор Белгије у Софији Фредерик Мoрис:
„Мислим да је пред Белгијом изазов да испуни своје обавезе, да предузме следеће кораке. Оно што је веома важно је да смо изразили добар и јасан европски осећај према Бугарској и Румунији. И мислим да Бугарска и Румунија имају најбоље примере колико су биле успешне и шта је потребно да би биле примљене много брже, будући да је њихово чланство у шенгенском простору неупитно.“
Сложена конфигурација у европској политици доводи у питање циљеве Бугарске, али и пружа могућност за још убрзанију спољнополитичку линију за нашу земљу. То је у интервјуу за БНР прокоментарисала Гергана Паси – бивша министарка европских послова и председница „ПанЕвропске Бугарске“:
Госпођо Паси, са каквим очекивањима и надама Бугарска приступа белгијском председавању? Белгија је изразила подршку пуноправном приступању наше земље Шенгену, али колико је вероватно да ће у наредних 6 месеци бити одређен датум за укидање копнене граничне контроле?
„Да, заиста, током последње дискусије „ПанЕвропе“ са амбасадором Краљевине Белгије у Бугарској и са потпредседницом владе Маријом Габријел, амбасадор је, одговарајући на питање, изразио начелну подршку окончању приступања Бугарске шенгенском простору. Наравно, ово не би требало да ствара превелика очекивања, с обзиром на политички контекст и чињеницу да се ово председавање одвија на крају трију председавања: Шведске, Шпаније и Белгије, а непосредно уочи предстојећих избора за Европски парламент у јуну, што значи да ће традиционално ово председавање бити ограниченог трајања и са стратешки кључним темама, међу којима ће, наравно, бити и Украјина, која је недвосмислено означена као главни стратешки приоритет Белгије и ЕУ, тако да су за сада сва очекивања усмерена ка предстојећем неформалном састанку Савета 1. фебруара.“
Какав је европски имиџ Бугарске, која је обезбедила прву фазу ротације Владе и очекује да ће се она права десити у марту? У којој мери политика „пожуривања“ може бити исплатива и остварити праве резултате пре европских избора?
„Не сумњам да је то једина исправна политика, а заправо последњих 6-7 месеци се показало да се Бугарска заправо мобилише када постоји циљ. Циљ да се придружимо Шенгену, праћен нашим припремама за придруживање еврозони и Организацији за економску сарадњу и развој, низ су питања која мобилишу политичаре. Од кључне је важности да Бугарска што више убрза темпо како би испунила своје стратешке приоритете, пре него што се Европа још више прошири на Исток, са великим бројем земаља.“
Краткорочно гледано, белгијско председавање се суочава са изазовом ванредног састанка европских лидера 1. фебруара, на којем ће се разговарати о обезбеђивању 50 милијарди евра помоћи Украјини. Шта очекујете од овог састанка и да ли је могуће да ће Мађарска укинути вето на ову финансијску подршку и по коју цену?
„Позитивно гледам на овај састанак. Сећате се да је она договорена након што је Мађарска на Европском савету у децембру укинула вето на процес проширења, али је одбила да да зелено светло за следећу траншу војне и финансијске помоћи Украјини. У међувремену, прошле недеље је из Мађарске послато писмено саопштење белгијском председавању из којег је јасно да је Мађарска већ показује спремност да укине вето, наравно, под својим условима – да се ова помоћ од 50 милијарди евра за наредне године не изгласава ad hoc једнократно, већ да се ставља на гласање сваке године. По мом мишљењу, таква одлука се може прихватити, иако су ризици тога да ће се овај трансакциони приступ Мађара, који, нажалост, Европски савет већ традиционално чини таоцем њихових интереса, одигравати сваке године, а ово питање постаје све више акутно у светлу предстојећег мађарског председавања Саветом Европске уније у другој половини ове године.“
Да ли ће лидери ЕУ моћи брзо да се договоре око наследника Шарла Мишела након његове најаве превремене оставке на место председника Савета ЕУ и колико је по Вама реалан сценарио по коме премијер Виктор Орбан преузима улогу привременог председника Европског савета током мађарског председавања које почиње одмах после белгијског?
„По том питању су изражене веома озбиљне резерве у тренутку када је Шарл Мишел најавио намеру да превремено напусти функцију и кандидује се на изборима за Европски парламент. Осим изненађења што се то дешава без упозорења, годину дана раније него што је планирано, проблем је заиста у предстојећем мађарском председавању. Знате, ова расподела челних позиција у Европи, непосредно пред следећи политички циклус, увек изазива највећа питања и одговоре, очекивања, јер је то најзанимљивије и најразумљивије за ширу јавност, али ни најмање не сумњам у то да ће се државе чланице изаћи на крај са избором наследника Шарла Мишела – односно не претпостављам да ће следећи председавајући изабран по принципу ротације, Мађарска, имати већу моћ. Штавише, с обзиром на проблеме које смо у последње време навикли да виђамо са мађарске стране, верујем да ће се све више разговарати о могућностима минимизирања ризика током мађарског председавања. Очигледно је да ће, рецимо, о темама попут владавине права бити донекле тешко разговарати у формацијама којима председава Мађарска и тражиће се решења како то учинити у условима у којима је неутралисан сукоб интереса.“
Превод: Свјетлана Шатрић
Овај материјал је припремљен у оквиру европске радијске мреже „Евранет Плус“. Оригинални звучни запис на бугарском језику можете послушати
Од данас ће у Старој Загори грађани свих узраста – од малих до старих, моћи да пошаљу своја писма Деда Мразу. У фоајеу Државног позоришта лутака у граду постављено је поштанско сандуче за писма Деда Мразу. Из културне институције обећавају да ће..
Данас ће се по 18. пут у највећем старозагорском селу Хриштени прославити традиционални јесењи Празник рајске јабуке. Ова егзотична воћка може се видети у сваком дворишту у селу Хриштени, због чега је и добила свој празник у новембру, када плодови..
„Избор Доналда Трампа за председника САД имаће негативне последице по европску политику у три кључне области: безбедност и одбрану, економију и политичке односе, барем судећи по ономе што можемо закључити из Трампових изјава и на основу искустава из..
Будитељ – особа која својим поступцима, идејама или стваралаштвом буди дух народа, негује и шири националну самосвест, културу и образовање. У историји..
Претежно облачно
Променљиво облачно
Киша
Облачно
Потпуно облачно са кишом