100 година од рођења академика Емила Георгијева и 80 година од рођења професора Бојана Ничева

објављено 22.1.10. 10.20

У јануару ове године академска јавност у Бугарској обележава два значајна јубилеја – стогодишњицу рођења нашег чувеног слависте, историчара књижевности, професора Универзитета у Софији, академика Емила Георгијева‚ чија се личност сматра најзначајнијом у историји словенских књижевности код нас‚ и 80-ту годишњицу рођења још једног чувеног слависте - професора Бојана Ничева.

Емил Георгијев рођен је 1910. године. У најмлађим годинама живео је у Софији. Занимљиво је да је своје прво високо образовање стекао на Музичкој академији‚ па тек онда и заувек посветио се филологији. У међувремену је писао и поезију и до 1935. године је већ имао седам издатих песничких књига. Дипломирао је и докторирао на Факултету за славистику у Софији 1938., а после тога је специјализовао у Прагу и Бечу. Када је 1947. године постао професор на Софијском универзитету, већ је имао неколико студија и књига о средњовековној бугарској књижевности и оставио веома снажан утисак са неколико научних открића. Тада је издао и свој рад о стваралаштву Јована Стерије Поповића‚ а касније објавио још неколико радова посвећених српској књижевности. Академик Георгијев се истовремено занимао и за књижевност западних и јужних Словена‚ и већ 1949. године појавила се прва од три књиге које представљају његов најзначајнији рад у тој области: „Словенске књижевности у огледима и примерима“. За њом је уследила и „Историја словенских књижевности“ у две књиге, и још низ обимних радова о важним проблемима свих словенских литература. Тако је у ово доба он постао најзначајније име бугарске науке у области словенских књижевности. Академик Емил Георгијев је преминуо 1982. године. Његов брат‚ академик Владимир Георгијев‚ један је од најзначајнијих научника у области лингвистике.

Када је академик Емил Георгијев напустио овај свет, на Катедри славистике Софијског универзитета заменио га његов млађи колега‚ професор Бојан Ничев који је уз то био веома активан на пољу зближавања јужних Словена. Наиме‚ одмах после демократских промена у Бугарској 1989. године‚ он је са још неколицином научника покренуо иницијативу о стварању Друштва за бугарско-југословенску културну сарадњу, које данас, наравно, не постоји. Професор Бојан Ничев оставио је за собом богато стваралаштво. Главна његова тема су биле књижевности јужних Словена и првенствено српска књижевност. Веома значајни су његови радови посвећени јужнословенској реалистичкој књижевности, српској и бугарској сатири итд. Посебно морамо издвојити његову велику монографију о Браниславу Нушићу која је веома цењена и у Србији. Велики део стваралаштва професора Ничева посвећен је и савременој бугарској књижевности – бугарском роману и прози, компаративној књижевној науци итд. А највећа заслуга како академика Емила Георгијева‚ тако и професора Бојана Ничева је да су оставили за собом генерације познавалаца и поштовалаца књижевности јужних Словена.

Уредио и превео: Ганчо Савов

Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Подели

100 година од рођења академика Емила Георгијева и 80 година од рођења професора Бојана Ничева

Више из ове категориjе

Бугарски ћилими у Паризу – културна дипломатија на делу

Бугарска песникиња победница такмичења „Mili Dueli“

Дијан Костов показује у Бриселу нове димензије хришћанске уметности