Свако ко је имао шансу да барем накратко осети магичну атмосферу Странџе, чије вековне шуме сежу све до обала јужног приморја Бугарске, убедиће вас да истраживање и упознавање планине може бити ни с чим неупоредив доживљај. За разлику од приморског краја који је последњих година промењен до непрепознатљивости због стихијске градње хотела и туристичких насеља, удаљенија места на копну су светлосним годинама далеко од савременог начина живота и бетонизације обале.

Странџа има хиљадугодишњу историју. То је постојбина долмена и древних гробница, трачанских светилишта и средњовековних бедема, који су макар и нагризани зубом времена, остали до наших дана. Свако село на Странџи има своју стару хришћанску цркву, а домаће становништво и данас негује самосвојни фолклор и традиције. У овим пределима задржани су неки пагански ритуали као што је нестинарство – плес на ужареном угљевљу. То што је допре двадесетак година велики део планине улазио у граничну зону према Турској, којој је приступ грађана био забрањен, увелико је допринело очувању природног, културног и историјског наслеђа тог краја. Густа мрежа означених стаза покрива планину. „Поред тога нудимо 7 тематских пешачких маршрута које пролазе кроз најлепше пределе планине“ – каже Марија Патронова из Парка природе Странџа. Његових 1.160 квадратних километара чине га највећом природном територијом под заштитом у Бугарској.

© Фотографија: Венета Николова

Резерват природе „Силистар“

„Једна од занимљивих маршрута зове се Марина река – каже Марија Патронова. - Она је недалеко од села Блгари и града Царево. Када се туристи крећу том планинском рутом, они могу пуно тога сазнати о зимзеленим биљкама које успевају у овим пределима, а које су се задржале још из леденог доба. Оне су типичне за еуксинско-колхијске шуме: међу њима се могу видети европска тиса, божиковина, зелениче. У парку природе Странџа живе дивљи вепрови, срне, јеленови.“

Љубитељи екстремних доживљаја спуштају се пнеуматским чамцима низ реку Велека која кривуда кроз вековне планинске шуме и улива се у Црно море недалеко од села Синеморец. Лети из тог села се организују излети чамцем узводно, који су веома популарни међу летоваоцима. У Синеморцу постоји и јахачки центар из којег се може унајмити коњ и кренути у шетњу у коњском седлу. Ако не умете да јашете, добра идеја је да свратите у село Стоилово. Тамо ће вас попети на магарца и ако успете да се задржите на његовим леђима, добићете „дозволу за вожњу магарца“. Доста странаца одседа у овдашњим селима да би уронило у атмосферу, посве другачију од свакидашње журбе и градске вреве.

© Фотографија: Венета Николова

Из села Синеморец се организују шетња чамцем реком Велека.

Села на Странџи утонула су у загрљај планине и као да ништа не може да их тргне из дубоке летаргије. Овде је живот исти као и пре више деценија. На централном сеоском тргу је незаобилазна зграда општине, обично највиша у целом селу, поред ње је школа чији су разреди десетковани, а ту је и сеоска продавница „За свакога по нешто на једном месту“. Прашњавим улицама ретко ко пролази. Једино ће вам можда изнад главе прелетети нека рода или ће вас изненадити магарећа рика. Али та тишина и спокој не би требало да вас чуде – Странџа је један од најслабије насељених региона Бугарске. Овдашња насељена места су прилично удаљена једно од другог, а већи део становништва одавно се одселио у веће градове. Последњих година овај предео је живнуо захваљујући туризму. Граматиково, Стоилово, Бршљан, Бродилово, Кости, Блгари – то су најпопуларније адресе сеоског туризма на Странџи. У тим китњастим селима наћи ћете одличне гостинске куће у непоновљивом старинском странџанском стилу, које потпуно задовољавају потребе оних који жуде за тишином и миром. Локална кухиња свакако је једна од великих атракција Странџе. „Употребљавају се еколошки чисте намирнице, а већина јела се справља према старинским рецептима“ – појашњава Марија Патронова и додаје:

© Фотографија: Венета Николова

Села на Странџи утонула су у загрљај планине и као да ништа не може да их тргне из дубоке летаргије.

„У селу Стоилово туристи имају прилику да пробају лепињу печену на врелој црепуљи. Представља мешено тесто, печено на жару уз домаћи козји или овчији сир. Али најпопуларнији кулинарски специјалитет у овом крају је пита зељаница са надевом од зеља, шпината или коприве. Туристи уживају у овдашњем изворном фолклору. Млади људи, који овде живе, умеју да певају старе странџанске песме. Оне су махом лагане и сетне, али дирају дубоко у душу. Лети имамо више гостију који долазе из туристичких места на приморју. Они радо гостују у селу Бршљан, где се сваког дана приређује посело уз учешће овдашњих жена. Милина је слушати их како певају, а право задовољство је ухватити се у коло и играти до миле воље.“ 

Превела: Ана Андрејева