Авантуристички дух, љубав ка дивљој природи, пуно стрпљења и добар фотоапарат – то вам је потребно да бисте пошли у фото-лов на најкрупнију из реда звери на територији Бугарске – мрког медведа.

Међу његовим основним обитавалиштима су Западни Родопи у јужним пределима земље, тик уз границу са Грчком. Независно од своје велике моћи Меда више воли осамљенички живот, избегава и животиње, и људе. Због тога вам је потребна срећа да бисте видели како се из мрака стишане шуме помаља његова силуета. Он воли да пирује са шумским воћем и инсектима, а понекад, ретко, једе остатке домаћих и дивљих сисара. Све чешће туристи из Британије, Француске и Данске долазе у Бугарску да би посматрали ретке и заштићене врсте птица. Сада за њих приређују и вечерње шетње у потрази за мрким медведом у његовом природном амбијенту. Све се то одвија у специјално изграђеним и обезбеђеним склоништима која су укопана у земљу. Изградили су их чланови Ловно-рибарског друштва града Девин, а пројекат је подржао Глобални еколошки фонд. Незабораван доживљај почиње кратким путовањем теренским аутомобилима, следи пешачки прелаз до неке од осматрачница у рејону где се медвед најчешће креће.

"Склоништа су дуга 6 метара и широка 2 метра – објашњава Владимир Пејков, стручњак за лов и риболов при Ловно-рибарском друштву града Девин. – Укопана су у земљу и имају звучну изолацију. Опремљена су лежајевима и дрвеним клупама, јер се понекад дуго чека док моћна звер не изађе из шуме. Обично улазимо у склониште око 5 часова поподне, а посматрање може да потраје до поноћи. Осим мрког медведа туристи могу да виде и друге дивље животиње – срну, племенитог јелена, вука, лисицу, јазавца и вепра. Организујемо и специјалне пешачке туре које почињу кратким путовањем – око пола сата – џипом а затим следи маршрута која је израђена према жељи туриста да виде неке одређене птице или сисаре. Претежно посматрају дивокозе."

Пешачке маршруте трају од 2 до 4 часа а поред дивљих животиња туристи посматрају и разноразне представнике птичијег света. То су сури орао, тетреб, лештарка, планински детлић и тако даље. Љубитељи адреналинских доживљаја могу да посматрају и телескопом са око 500 метара висине како медведица брине за младунчад у свом брлогу, а искусан водич може да вас води траговима шумске звери. Интересовање изазивају и обележја на стаблима која мрки медвед оставља канџама, комуницирајући тако са осталим обитаваоцима шуме и најављујући свима да је он господар ове територије. Међу туристичким атракцијама је и посета Медвеђој пећини.

"Она се налази на око 30 километара од града Девин. То је сува пећина, дуга око 100 метара и висока 5 – каже Владимир Пејков. – Почиње огромном двораном, те се затим сужава. У прошлости она је била скровиште пећинског медведа. Доказ тога су пронађени у њој остаци – лобање, зуби и сл. Научници су истражили пећину и открили остатке пећинског леопарда који је живео пре 30.000 година у Родопима. Обилазак укључује и око 30-минутно путовање џипом и затим 20-минутно пењање стрмом и тесном стазом, која одводи до пећине, где се и сада могу видети кости разних животиња. Данас мрки медвед свраћа у ову пећину само у хладним зимским данима."

Туристи могу да посете и специјализовани музеј медведа недалеко од сликовитог Триградског кањона у Западним Родопима.
"Ту је на великим таблама објашњено све о животу медведа. Можете чак рукама додирнути отиске шапа мрког медведа и других животиња, да видите чиме се храни Меда – објашњава доктор Дијана Златанова из Удружења за дивљу природу "Балкан" и стваралац музеја. – Део експозиције су и две интерактивне плоче које пружају информацију о мрком медведу. У музеју можете видети фигуре мајке са младунчетом у реалним димензијама. То је еколошка скулптура, јер је израђена од старих новина, картона и дрвених летвица."

Превод: Александра Ливен