Постоји једно место на бугарској обали Црног мора које побуђује велико интересовање туриста чије посете ни зими не престају. Ово је општина Шабла, најсевернији део нашег приморја. На њеној територији се налазе три влажне зоне које су се претвориле у уточиште десетина угрожених врста птица, укључујући и целу светску популацију црвеноврате гуске. Током зимских месеци, када су наша морска летовалишта потпуно празна и пуста, општина Шабла дочекује аутобусе пуне страних орнитолога и љубитеља природе који су "наоружани" фотоапаратима, видеокамерама, двогледима и сл. Али пре него што ће се упутити ка влажним зонама зимски посетиоци тог краја свраћају у један романтичан истурен у море кутић, где имају осећај да је време стало. Тамо изложена ветровима и обавијена легендама, са галебовима у небу изнад ње, очекује их кула светиља у Шабли.

Најстарија кула светиља на бугарском приморју се налази на крајњем истоку Бугарске – на рту Шабла. Астрономски нова година овде почиње раније него у осталим деловима земље. Тако да 31. децембра кула светиља дочекује нову годину са читавих 19 минута раније од Софије која је удаљена 550 километара западно од ње. Оријентир за навигацију обојен наизменично тамно црвеним и белим хоризонталним тракама, представља једна од најзанимљивијих знаменитости на нашем северном приморју. Сматра се да је саграђен по узору на једно од Седам светских чуда – чувену кулу светиљу у Александрији коју је у средњем веку уништио земљотрес. За разлику од ње светиља у Шабли је одолела времену и силама природе. Зову је још "пешчаном светиљом" јер чува бродове од бродолома у лажном морском плићаку између рта Шабла и оближњег рибарског села Тјуленово. Светлосни сигнали који се емитују са врха куле чија је висина 32 метра, трепћу сваких 25 секунди шаљући на тај начин сигнале на даљину од 17 морских миља.

Свој данашњи облик кула је добила 1856. године. Тада је била обновљена и поново је почела радити, али овога пута на месту на којем се стотинак година пре тога налазило друго сигнално постројење. Постоје подаци да су са рта Шабла емитовани светлосни сигнали још из античких времена, када је наше приморје било раскрсница за морнаре и трговце из целог региона. „Данас, упркос развоју сигналних технологија нису сви бродови опремљени GPS-системима, а и рејон је опасан због подводних стена. Дакле, светионик није нека сентиментална успомена него је потребан, објашњава Илијан Христакијев из општинске администрације Шабле. Као и већина кула светиља у Бугарској и шабленска је прорадила захваљујући друштву "Compagnie des Phares de l’Empire Ottoman", средином 19. столећа када је наша земља још увек била део Отоманског царства.

"У кулу светиљу је уграђен монограм султана Абдула Меџита који је у то време владао Отоманским царством, прича Илијан Христакијев. – А такви монограми су се уграђивали у грађевине од посебног значаја за Царство. Занимљиво је да упркос томе што је она највиша светлосна сигнализација на нашем приобаљу, кула је подигнута брзо и без потешкоћа, а трошкови за њену изградњу били су вишеструко мањи у односу на уложено у остале куле светиље. То се може објаснити чињеницом да у непосредној близини светионика су се у 4–6. столећу градили бедеми тврђаве из каснијег римског доба која је послужила као извор грађевинског материјала."

Рт Шабла је насељен још из древности. Према историјским подацима, ту, у непосредној близини светионика пре више од 2 хиљаде година је постојао лучки град Карија. Од њега до наших дана је преживело једино име којим су названи место и настало пре више година мало рибарско насеље са ниским зградама и атрактивним кафанама, које предлажу укусне специјалитете од свеже упецане рибе. Јужно од куле светиље пред нама се отварају непоновљиви морски призори. Чудновате стене близу села Тјуленово у својим недрима чувају безбројне пећине које је као уточиште до пре 15 година користила колонија фока. У близини, као на длану се простире једна скоро нетакнута чудесна плажа. У рејону рта Шабла се често појављују страшне и изузетно живописне морске буре – на срећу фотографа и сликара који не одустају да сликају и овековечавају огромне морске таласе који се чудовишним грохотом разбијају о стрму обалу.

У давној 1901. години рушилачки земљотрес је погодио регију наносећи озбиљну штету оближњим местима. Али је светионик остао скоро нетакнут. Једино су се на торњу појавиле пукотине због чега су га стегнули челичним обручима који су и данас на њему. Кула светиља у Шабли има и своју тајну. 1996. године, када се обележава њена 140. годишњица, људи који газдују сигналним постројењем закопали су у његов темељ поруку за идуће генерације. Она ће бити отворена тек у 2056. години, када ће светионик напунити 200 година.