Добро дошли у Кордопулову кућу у Мелнику!

објављено 6.10.11. 06.43

Фотографија: www.bg.wikipedia.org

Ако замолите неког житеља Мелника да опише свој родни град, чућете најзанимљивију и најсликовитију причу. То је најмањи град у Бугарској – са око 250 становника, али и један од најстаријих у нашој историји. На географској мапи може се наћи у најјугозападнијем делу, у подножју Пирин планине. У Мелнику се производи најлепше црно вино – мелничко. Чак је и Винстон Черчил сваке године наручивао по 500 литара тог вина. Ту се налази и једна од највећих кућа код нас из доба Националног препорода – Кордопулова. Године 1754. саградила ју је богата фамилија из овог нашег дивног града Кордопулови. Некада су њени власници били међу највећим произвођачима и трговцима вина. Свој еликсир продавали су у Будимпешти, Бечу, Венецији, Паризу. Данас је Кордопулова кућа музеј који прича причу о бугарској култури и националним традицијама из периода Националног препорода у 18. веку до наших дана. Стојанка Паспалева је супруга једног од бројних наследника овог архитектонског ремек дела. Она дочекује госте и упознаје их са неким тајнама Кордопулове куће:

„На приземном спрату правило се вино. Током 12 година овде су ископавали тунеле чији су лавиринти дуги око 200 метара.

У тим подрумима одлежавало је од 250 до 300 тона вина. Они су попут природног фрижидера, јер је у њима температура од 7 до 9 степени целзијусових. На другом спрату су живели власници куће. Трећи спрат био је намењен гостима, а на њему су се и склапали послови. Занимљиво је што су самом њиховом склапању присуствовале увек само две особе – није било дозвољено присуство трећег лица. У једној од соба на трећем спрату налази се ормар који је некада служио и као „тајно скровиште“. Међутим, обично је власник иза тог ормара постављао свог човека од поверења чији је задатак био да прислушкује пословне разговоре и процењује да ли је посао добар или не. Уколико би се показало да је посао прихватљив, трговци би прешли у дневни боравак и потписали документе. На том спрату је и сауна која је данас сачувана у аутентичном облику.

Велика дневна соба привлачи пажњу и својим занимљивим прозорима. Они су у два реда. На горњем су прозори који представљају мешавину венецијанског и оријенталног стила, а на доњем су прозори типични за период бугарског Националног препорода.

Таваница је богато украшена. У средини је сунце, а око њега насликано је 12 геометријских фигура, које приказују месеце године. Изнад великих дрвених ормара насликани су гроздови различитих сорти. Постоји још једна мања соба, средње величине. У њој би гости попили шољу кафе, а понекад би ту позвали и музичаре да свирају. Долазили су чак музичари из Бечке филхармоније.”

Из зимског врта пружа се панорамски поглед на цели Мелник. До сваке од дивних белих кућа стиже се каменитим стазама. Када се погледа са висине, мали град као да личи на велику позоришну сцену, окружену стрмим торњевима. На многим местима виде се гостопримљиве механе у којима свако може да опроба чувено мелничко вино које се прави од локалне сорте грожђа – широке мелничке лозе која најбоље успева у том крају Бугарске. Газде Кордопулове куће и данас гаје винограде и производе црно мелничко вино. Свако може да одавде оде са боцом тог еликсира. А шетња кућом укључује и дегустацију вина локалне производње. У свако доба године у кућу дођу посетиоци. Наравно, лето је најприкладнија сезона за дугачку и мирну шетњу. Али и зими многи туристи који одседају у оближњем зимском центру Банско, свраћају у Мелник да би се пријатно одморили поред камина неке од локалних механа. Кордопулова кућа вас очекује! Дођите у најмањи град Бугарске да бисте уживали у најлепшем црном вину!

Превод: Албена Џерманова