Можете их видети на многим местима широм Бугарске. Двадесет две године после демократских промена споменици из доба социјализма се и даље уздижу на сеоским трговима, у парковима, па чак и у централним градским улицама. Металне фигуре партизана, партијских вођа и обичних радних људи изазивају неке мрачне асоцијације, везане за комунистички режим који је обележио читаву једну епоху и оставио неизбрисив траг на менталитет неколико генерација Бугара. Међутим, страни туристи гледају на ствари из другог угла. За већину од њих наићи на споменик Владимиру Иљичу Лењину у неком забаченом планинском сеоцету јесте прави налаз. Јединствена авантура је и да зароне на дно Црног мора да би видели омиљени авион последњег бугарског социjалистичког диктатора Тодора Живковa.

Новоград је мало неугледно село у Северној Бугарској које се ни по чему не разликује од стотина насељених места код нас. Међутим, бугарски и страни туристи често сврате тамо. Они заустављају своје аутомобиле у центру да би се сликали‚ са широким осмехом, испред гвоздене Лењиновe скулптуре у природној величини. Није ни чудо што мештани бране споменик вођи пролетаријата као драгоцену реликвију од покушајa демонтаже или откупа. Зато је пре неко време један богати Финац који је за куповину споменика понудио 27 хиљада америчких долара, наишао на одлучан отпор локалне заједнице.

© Фотографија: Венета Николова

Сличних објеката који су од демократских промена наовамо препуштени забораву, има на многим местима у земљи. Неми сведоци новије бугарске историје, препуштени зубу времена, ови аветињски симболи социjализма се некако неуобичајено уклапају у нашe динамично доба.

© Фотографија: Венета Николова

Меморијални дом Бугарске комунистичке партије на врху Бузлуџа

Најимпозантнији социjалистички споменик у Бугарској је свакако Меморијални дом Бугарске комунистичке партије на врху Бузлуџа у Старој планини који изгледа као летећи тањир. Упечатљиви део ове бетонске конструкције, подигнуте 1981. г. чини пилон висок 70 метара на чијем се врху уздижу две огромне петокраке звезде рубин црвене боје. Већ 20 година споменик се руши због неповољног утицаја природних фактора и немара државе. То, међутим, не смета туристима који се кроз бетонске блокове и винклове прокрадају у свечану салу меморијала. Овде је призор надреалистички, достојан дивљења и декора апокалиптичног филма о постнуклеарном свету. Сала изнутра изгледа као напуштени свемирски брод прекривен мозаицима, сликама давно заборављених догађаја и ликова хероја.

© Фотографија: Венета Николова

Обелиск са скулптурним композицијама поред језера са локвањима у Борисовом парку

Уосталом, човеку није ни потребно отићи до врха Бузлуџа да би, макар и на кратко, осетио дух тоталитарне прошлости. Довољно је да се прошета центром Софије. Ту се налази Споменик Совјетској армији висок 37 метара и русофили и антикомунисти одвано воде жучну полемику о његовом значају и локацији у центру наше престонице. Споменик је подигнут у знак захвалности совјетским војницима који су ослободили Бугарску од фашистичке Немачке. Овог лета непознати сликари су обојили скулптуре војника који су преко ноћи добили костиме америчких стрип хероја – Супермена, Џокера, Бетмена итд. Догађај је наишао на снажан одјек у домаћим и страним медијима‚ а питање симбола социјализма и њиховог места у савременом животу поново је дошло у фокус интересовања бугарске јавности. У центру Софије се налази и Меморијални споменик подигнут у знак сећања на учеснике партизанског антифашистичког покрета. Обелиск са скулптурним композицијама у чијем су темељима сахрањене кости погинулих бораца, изграђен је поред језера са локвањима у Борисовом парку који је пре демократских промена био познат као „Парк слободе“.

© Фотографија: Венета Николова

Споменик Лењину тежак 45 тона који је до почетка транзиције стајао у центру Софије тренутно се налази у новоотвореном Музеју социјализма у главном граду

Иначе, трагови тоталитарног доба могу се открити свугде у земљи – довољно је погледати ружне стамбене зграде од монтажних елемената или административне зграде у стаљинистичком стилу‚ а ту и тамо се још увек могу видети и неке познате партијске пароле.

Међутим‚ место где се социјализам и даље поштује је Правец – родни град Тодора Живкова. Велики део становника му је и данас захвалан да је ово место претворио у узор социјалистичке културе. 22 године након свргавања с власти последњег комунистичког вође његов споменик у природној величини се још увек уздиже у центру града. Житељи Правеца су улици у граду дали име Тодора Живкова, а његова спомен-кућа и јединствена збирка поклона које је добио од шефова других држава привлаче госте из земље и иностранства.

„Интересовање је заиста велико – каже Гаља Дикова, кустос Историјског музеја у Правецу. – Овде долазе и страни туристи из САД, Велике Британије, Француске, Холандије и многих других земаља. Кућа у којој је 1911. године рођен Тодор Живков, реновирана је у типичном за ово подручје Старе планине архитектонском стилу. Посетиоци могу видети и изложбу фотографија којом је пропраћен живот овог државног руководиоца.“

Међутим, нема сумње да је највећа туристичка атракција међу споменицима из доба социјализма бивши владин авион „Ту-154“ који је некад превозио бугарског председника Тодора Живкова. Авион се налази на 22 метра дубине код одмаралишта „Св. Константин и Елена“ у близини Варне. Потапање летилице пратили су CNN и Euronews. У току 3 месеца авион је посетило више од 500 ронилаца из земље и иностранства.

Превела: Марина Бекријева