Навршило се 130 година од рођења Стилијана Чилингирова кога називају "једним од последњих препородитеља 20. века". Он је живео у модерној Бугарској када је доба Националног препорода већ прошло. Међутим, његов разноврсни књижевни и друштвени рад даје довољно основа за горенаведену дефиницију. Као и код бугарских препородитеља из 19. века основна линија рада Чилингирова је просвећење: рад као учитељ и библиотекар, радови из области етнографије и фолклора, промовисање најбољих достигнућа бугарске књижевности и још много тога. И он као наши истакнути препородитељи сматрао је себе обичним радником, а не ствараоцем - изабраником судбине. Чилингиров је за живота говорио: "Стваралац мора да стално ради. На почетку, иако нема инспирацију, мора радити, а инспирација ће му доћи."
Стилијан Чилингиров је рођен у граду Шумену, североисточна Бугарска, у сиромашној породици. Према неким подацима, као мали радио је као шегрт у обућарској радњи и књижари. Касније, попут већине истакнутих бугарских писаца, постао је сеоски учитељ. Завршио је педагогију на Софијском универзитету. У периоду 1909-1911. г. специјализовао је историју и књижевност у Берлину и Лајпцигу. По повратку у домовину посветио се просветитељском, књижевном и друштвеном раду. Радио је у Народној библиотеци, а неко време био је њен директор. Био је директор и Етнографског музеја. Године 1913. био је један од суоснивача Савеза бугарских писаца, а од 1941. до 1944. г. – његов председник.
Стваралаштво Чилингирова укључује око 100 књига и студија из различитих жанрова. Писао је поезију, романе, драме, путописе, биографије, научне радове из области етнографије, фолклора, педагогије. Састављач је зборника и антологија. Његово најпознатије дело је роман "Хлеб наш насушни" ("Хляб наш насущний") који приповеда о драми малограђанског слоја у време распада патријархалних традиција у доба Националног препорода. Први покушај романа у сонетном облику у домаћој књижевности је његов – "Владо Булатов". Међу његовим истраживачким радовима издваја се онај посвећен историји бугарских читалишта. Саставио је дечје антологије, читанке и хрестоматије, зборник у знак сећања на нашег истакнутог писца Ивана Вазова.
Стилијан Чилингиров је био веома трудољубив човек и заиста колоритна личност. Кирил Христов, песник познат по свом оштром перу оставио је једну занимљиву анегдоту у вези са првим великим пријемом који је организовао млади цар Борис Трећи 1920. г. на који су били позвани многи писци. Христов скреће посебну пажњу на богату трпезу и претеривање у алкохолу и мезетлуцима што је било карактеристично за пријеме, посебно у гладним послератним годинама. У јеку весеља Чилингиров се гласно обратио једном свом познанику речима: "Не бих хтео да будем цар!". Млади монарх је то случајно чуо, окренуо се према њему и погледао га забезекнуто. А писац је додао: "Зато што цареви не могу да пију као ми, обични људи"... Тако је било према тврдњи Кирила Христова... Иначе, Стилијан Чилингиров је познат по свом ватреном залагању за низ питања од важног друштвеног значаја. На пример, изјаснио се против ступања Бугарске у Први светски рат, а када се ова трагична грешка неминовно десила, залагао се за што бржи излазак из рата.
И још: када је био председник Савеза бугарских писаца, у периоду од 1941. до 1944. г., за време Другог светског рата, није своје колеге, остале писце делио и вредновао према идеолошким критеријумима. Познато је да се он заступао за притвореног Младена Исајева који је био присталица левичарских идеја. Чилингиров се састао са тадашњим председником владе Богданом Филовим који је такође био члан Савеза бугарских писаца и рекао му: "Богдане, ти си председник владе, али упркос томе ја ти нисам подређен, јер нисам министар у твом кабинету. Али ти си ми подређен, јер си члан Савеза, а ја - његов председник. У том свом својству изјављујем да нећу дозволити да ниједан бугарски писац настрада због својих идеолошких убеђења. Писац је савест народа, а она се мора слободно изражавати!"
Међутим, касније, за време комунистичког режима, Чилингиров је уврштен на листу "писаца и друштвених радника из царског доба" и био је скоро заборављен. Преминуо је 1962. г. Тек 20. година после његове смрти, 80-тих година минулог века животно и књижевно дело Стилијана Чилингирова поново је привукло пажњу јавности.
Превод: Албена Џерманова
Навршило се 105 година од потписивања Нејског мировног уговора, којим је 27. новембра 1919. године, у париском предграђу Неји сир Сен, званично окончано учешће Бугарске у Првом светском рату (1914–1918). Историчари овај документ описују као „још једну..
Дана 25. новембра Бугарска православна црква слави успомену на Светог Климента Охридског. Истакнути архиепископ, просветитељ и књижевник, он је један од Светих Седмочисленика – ученика Свете браће Ћирила и Методија, првоучитеља Бугара. Након..
Данас патријаршијска катедрала Светог Александра Невског обележава своју храмовну славу. Храм-споменик који је симбол бугарске престонице, изграђен је „у знак захвалности руском народу за ослобођење Бугарске од османског јарма 1878. године“. Ове..
Навршило се 105 година од потписивања Нејског мировног уговора, којим је 27. новембра 1919. године, у париском предграђу Неји сир Сен, званично окончано..