Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

На мору у Странџи

Фотографија: Венета Николова

У јеку лета плаже по јужном бугарском приморју личе на огромне мравињаке. Под сунцобранима или испружени на жарком песку туристи набацују боју уживајући при томе у бескрајној морској пучини и свежем поветарцу са планине Странџа који ублажује врућину. Тако је то у одмаралиштима Приморско, Царево, Варвара, Ахтопол и Синеморец. Ближењем летње сезоне јужна бугарска обала, која је начичкана малим летовалиштима, као да се буди за нов живот. Већина преферише та мала места не само због добрих плажа, већ и због сеновитих шума Странџе планине.

Јужно бугарско приморје на коме су бројни хотели и туристички објекти и које је у шпицу сезоне претрпано гостима има једну предност у односу на остали део бугарске обале, а наиме оно је у подножју Странџе планине. Упркос повећаном апетиту инвеститора и бетонизацији ти морски градићи и даље нису изгубили свој некадашњи шарм летовалишта пуних зеленила и лепих могућности за одмор. Поред сунчања на плажи овог лета су популарне и атракције попут роњења и подводног риболова које организује спортски центар кампинга Арапја. У понуди центра су и вишесатна крстарења бродићима који крећу из луке Царева. У последње време шетње по планини представљају све већу атракцију за туристе. Свако ко воли нетакнуту лепоту планине радије ће се препустити њеном загрљају уместо да ужива у типично морским атракцијама. Шетајући приобалним делом планине где преовлађују биљке пузавице, повијуше и зимзелене шуме човек има осећај да је на другим географским ширинама. И кроз ово место утонуло у зеленило лагано тече река Велека која се код села Синеморец улива у Црно море. Тамо ће вам предложити разгледање реке чамцем, а имаћете прилику да посматрате и ретке врсте птица, водене корњаче, вилине коњице и невероватну разноликост локвања. Крстарење реком обухвата деоницу дужине 8 километара и наставља се у унутрашњости планине, недалеко од планинског села Бродилово. "Све већи је број људи који се одмарају у Странџи", прича Тодор Гондов, кустос историјског музеја града Царево и наставља:



- У непосредној близини нашег града налазе се зелена брда планине Странџа. У хладовини планинске шуме је заиста бајковито. Странџа је једна од најстаријих планина која је ишарана траговима првих историјских споменика – ту су долмени или змајеве куће како су их овде мештани звали. Наши преци су хиљадама година насељавали ту планину што објашњава зашто је број мегалитских структура, трачанских хумки, светилишта, жртвеника и капела тако велик. Постоје историјски подаци који доказују да је Странџа део најстарије историје света, да су Трачани ово подручје насељавали пре него што је створена цивилизација старих Грка и да су и сами Трачани постали део те нове културе.“

И док је сезона у пуном јеку путешественици и авантуристи радије бирају узане шумске стазе како би се дотакли магије раштрканих по брдима споменика древних цивилизација него сунчање на плажи. Деси се да понеко замркне у планини, али ни то није страшно, јер су свуда унаоколо куће за госте. Ту, окружени неприступачним гребенима Странџе, ушушканим у зеленилу букових шума, хладовина је дебела, а ваздухом струји мирис шумског цвећа.

У оближњим селима људи и даље живе у старинским кућама изграђеним почетком 19. века. Неке од њих су реновиране и претворене су у породичне хотеле који својим гостима нуде све услуге у складу са европским стандардима за еколошки туризам. Тако је то у селима Бршљан, Блгари, Кости и другим местима из тог краја. Домаћини ће вас послужити укусним јелима припремљеним по старим рецептима, а у припреми је коришћено домаће поврће „из баште“. Другачије речено, вреди искомбиновати одмор на мору на јужној обали бугарског Црноморја са кратким бекством из града како би дишући пуним плућима уживали у дивљој лепоти планине. Ево шта је још у вези с тим рекао Тодор Гондов:

- Странџа је пуна планинарских стаза којих ћете се дуго присећати уколико их будете посетили. На територији наше општине има неколико резервата природе. Један од њих је Узунбуџак, који је уписан у регистар Унескових биосферних резервата. Овде човек има осећај да су природа и историја једна другој пружиле руке како би нас срдачно дочекале. Знамо да свуда има лепих плажа, добрих ресторана, луксузних хотела, али када туристи дођу у Царево или у неко од суседних насеља после трећег дана, пошто су већ посетили плаже и обишли знаменитости града, желе да виде нешто ново. И тада подижу поглед према обронцима планине Странџа која их спремно очекује!“

Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: Венета Николова

По публикацията работи: Венета Николова


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Павлин Косев

Недостатак радне снаге у туризму надокнађује се запошљавањем радника из Азије

Недостатак радне снаге у туристичком сектору постаје све израженији, што је последица повећања броја хотела и ресторана у приморским туристичким центрима, као и све већих захтева радника у погледу услова рада и плата. Овај проблем је нарочито присутан..

објављено 13.3.25. 07.30
 Румен Драганов.

Румен Драганов: Зимска туристичка сезона је веома успешна

„Улазак Бугарске у еврозону очекује се у клубу богатих земаља и створиће зоне за елитни туризам. Такве зоне су могуће у црноморским одмаралиштима Свети Влас и Созопол, као и око луке за јахте Св. Константин и Елена. Међутим, у туризму нема..

објављено 7.3.25. 09.24

Котел постао и скијашка дестинација

Зими, град Котел привлачи туристе културним рутама, прелепим пејзажима и могућношћу за скијање на обронцима Старе планине. На удаљености око 4 километра од овог града из доба националног препорода Бугарске, у месту „Три ветра“, изграђен је скијашки..

објављено 5.3.25. 12.05