Једна књига пуна занимљивих маршрута доживела је двоструку премијеру у Софији – на управо завршеном Међународнпм сајму књиге у Националном дворцу културе, а 10. децембра и у Софијској библиотеци. Њен аутор је наш колега Румен Стоичков из програма "Хоризонт" БНР. Велика предност књиге "Пре заборава" је да читаоца не води до популарних туристичких знаменитости. Овом књигом путујемо кроз легенде и историју до трачких светилишта, старим римским путевима зараслим у траву, до средњовековних тврђава и дивних малих цркава, по полунапуштеним селима и малим градиовима. Књига садржи 74 репортаже из последњих 10 година.

"50-ак тих репортажа посвећено је мање познатим селима, чак бих рекао потпуно препуштеним забораву, од којих нека не постоје на мапи Бугарске – рекао је Румен Стоичков. – 15 репортажа је из градића као што су Вршац, Маџарово, Орјахово, Лом, Тетевен, Априлци итд. А 10-ак репортажа је везано за моја путовања до земаља у којима живе бугарске заједнице. Реч је о Бугарима у Србији, Румунији, Молдавији, Украјини, Аустрији. Укључена је и репортажа о Раковишком манастиру Свете Тројице, у северозападној Бугарској, који се налази у непосредној близини границе са Србијом. Називају га историјским, зато што је у њему 1850. године, 26 година пре избијања Априлског устанка који је био кулминација национално-ослободилачке борбе бугарског народа против османске владавине, донета одлука о објавливању побуне у четири окурга – Кула, Белоградчик, Монтана и Видин. Тај устанак није био успешан. Међутим, поред мање од две цркве у светој обитељи постоји огроман камен на коме је постављена спомен-плоча са натписом о доношењу одлуке о устанку на том месту."

У предговору Румен Стоичков пише: "У мојим радио-репортажама увек сам покушавао да ставим акценат на неки проблем, карактеристичан за одређено насељено место – незапосленост, лоше путеве, сиромаштво, порушену цркву, читалиште без средстава, затворену школу или обданиште што обично води депопулацији и брисању тог насеља са мапе Бугарске... Али сам поред ове тужне, прикупљао и нешто позитивнију информацију. Ону из успомена и легенда, ону природе, ону коју су људи наследили од својих предака, ону која се крије у обичајима и традицијама, у фолклору, у досетљивим и мудрим причама мештана…"

Тако је новинар сачувао за садашње и будуће генерације слике села, осуђених на нестанак, вредности које могу бити заборављене. Популарише и напоре оних који се супротстављају обезљуђивању и забораву због изградње нових туристичких маршрута, гостинских кућа, реновирања или изградње нових храмова.

Осим репортажа у књизи је објављен и интервју са великим ерудитом и мудрацем Петром Увалијевим – теоретичарем уметности, критичарем, писцем, публицистом и полиглотом, као знак поштовања једној изванредној личности једној можда нестајућој раси интелектуалаца којих не смемо заборављати…

Превод: Марина Бекријева, Александар Ливен