Страсна или Велика седмица је последња, седма недеља Великог часног поста која претходи Васкрсу. Ова недеља се зове страсна, јер на старословенском реч страст значи страдање, трпљење и бол. Од давнина се назива Великом седмицом, а сваки њен дан је у богослужбеним књигама означен као „Велики и Свети“ због светих и великих догађаја који су се догодили. Страсну седмицу хришћани проводе у строгом посту, молитви и покајању да би се физички и духовно припремили за најважнији догађај црквене историје – чудо Ускрса. У црквама се на посебним богослужењима подсећа на последње земаљске дане Господа Исуса Христа, његову издају, хапшење и страдање на крсту. Недеља се завршава Васкресењем Христовог, Сина Божјег.

На Велики понедељак Христос је, праћен народом, ушао у Јерусалимски храм и бичем истерао из њега све трговце који су својом галамом ометали молитву и вређали светињу, зато што је она, како је Исус рекао, „дом за молитву“. На тај дан Црква подсећа на страдалног Јосифа, сина старозаветног патријарха Јакова. Попут Јосифа, кога су браћа из зависти продала за 20 сребреника, али се спасао и касније је владао Египтом, и Спаситељ је предат у руке грешника, осуђен, разапет и сахрањен, а после Свога Васкрсења влада светом. Осим тога, служба овога дана посвећена је и познатом јеванђељском догађају: проклетству смокве коју је Спаситељ због њене неплодности осудио да се осуши, а она је слика јеврејске синагоге која Га је предала на смрт. Усахла смоква представља и симбол људске душе лишене духовних плодова, која не познаје молитву и покајање

На Велики уторак сећамо се Исусових алегоричних прича којима се преносе моралне и духовне поуке. Исус Христос нам даје пример како да будемо дарежљиви попут сиромашне удовице која је Цркви дала све што има: „И рече: заиста вам кажем: ова сиромашна удовица метну више од свију; Јер сви они метнуше у прилог Богу од сувишка својега, а она од сиротиње своје метну сву храну своју што имаше“. Христос је проповедао у Јерусалимском храму и испричао причу о десет девојака. Својом службом посвећеном јеванђелском казивању ο десет девица, Црква учи хришћане да буду увек спремни, попут пет мудрих девојака, да Христа, небеског Женика, дочекају и сретну не само целомудреношћу, већ и готовошћу да чине добра дела која се разумеју под јелејем који су спремиле мудре девојке. Јер за спасење су потребна и дела хришћанског милосрђа. Исус је такође предсказао разорење Јерусалима.

На Велику среду Свети Оци су одредили да се врши сећање на жену грешницу која је у искреном покајању миром помазала Христа и тако Га припремила за погреб, јер се то десило пред сама Спаситељева страдања. У кући у Витанији у којој је Исус боравио, док је седео за трпезом, приступила му је жена, носећи суд од алавастра са скупоценим миром, која је желела да Му покаже да Га изузетно поштује. Она је разбила суд и излила на главу Спаситеља скупоцено миро вредно три стотине динара. Неки од Христових ученика су негодовали, јер се оно могло продати скупо и дати сиромасима. Али је Христос узео у заштиту, да не омету њену добру намеру, рекавши: “Шта јој сметате? Она учини добро дело на мени. Јер сиромахе имате свагда са собом, и кад год хоћете можете им добро чинити; а мене немате свагда. Она шта може, учини: она помаза напред тело моје за укоп.“ И удостојио је жену части тиме што ће се свуда по целом свету проповедати о њеном добром делу. У знак сећања на њу у Велику среду се врши велико јелеосвећење. Тога дана се спомиње и издајство Јуде Искариотског који је отишао код јеврејских првосвештеника и договорио се да изда свог Учитеља за 30 сребреника.

На Велики четвртак хришћанска црква слави успомену на Последњу или Тајну вечеру Исуса Христа са његовим апостолима. Ово је један од најзначајнијих дана у току Страсне седмице када је Христос установио Свету тајну причешћа, у којој хришћани, под видом хлеба и вина, примају истинито тело и крв Господа Исуса Христа. Он је такође својим ученицима опрао ноге учећи их тако, сопственим примером, како треба да служе једни другима. Заповедио им је и да љубе једни друге. На Тајној вечери је Христос прорекао да ће га један од његових ученика издати, да ће Га се Петар три пута одрећи пре него што запева петао. Поред тога, Црква слави успомену и на Христову најусрднију молитву у Гетсиманском врту, где се знајући за сва страдања која Му предстоје моли Оцу своме. Јуда је у врт дошао са слугама првосвештеника и фарисеја, да Га изда. Исуса им је показао целивајући Га. Тако су Спаситеља одвели пред првосвештеника да му суди. На Велики четвртак служи се Вечерња служба са читањем 12 јеванђеља о Христовом страдању. За време читања Јеванђеља верници држе у рукама велике упаљене свеће које касније неком другом приликом користе у својим молитвама.

На Велики петак који се назива и Распети петак, Црква и верници празнују спомен на Христово страдање. На тај дан васељенске жалости богослужење прати догађаје који су непосредно претходили распећу - хватање Исуса у Гетсиманском врту, његову осуду од архијереја и старешина, вођење Спаситеља на суд ка римском намеснику Јудеје Понтију Пилату, осуду, затим време крсних страдања Христа, смрт, скидање Његовог тела са крста и полагање у гроб. Христовом свесном и добровољном смрћу принесена је жртва за људске грехе, ради спасења света. Тога дана Он је доживео страшна мучења и понижавања, претрпео поругу, клевету, пљување, шибање. Христосу су ставили трнов венац на главу, а на плећа навалили тешки крст и повели путем који и данас носи име Улица бола. На брду Голгота су Га разапели између двојице разбојника. Чак и тада, у највећим мукама, Христос није клео, већ је молио Оца свог небеског за грешнике : „Оче, опрости им, не знају шта раде“. У тренутку када је Спаситељ умро на крсту, сва природа, Божја творевина, побунила се против неправде и злочина: помрачило се сунце, отварали се гробови, затресла се земља. Завеса у храму се расцепила одозго до доле. Пошто је праведни Јосиф из Ариматеје од Пилата измолио да Христово тело сахрани, он и Никодим су Га скинули с крста, помазали мирисима, обавили платном и положили Га у нов гроб, уклесан у стени, у врту близу Голготе, који је Јосиф био припремио за себе. На улаз су навалили огроман камен. Ту су биле и жене мироносице које су заједно са Његовом мајком Пресветом Богородицом пратиле Господа на Голготу, узеле учешће у Његовом погребу и њима се Васкрсли Христос прво јавио. На Велики петак у храмовима се износи плаштаница – платно које симболизује Његов гроб. Тада се народ поклања Христовом гробу и целива плаштаницу. Тога дана Црква прописује најстрожи пост, односно потпуно уздржавање од хране. Увече се у храмовима врши опело Исусу Христу.

© Фотографија: www.pravoslavieto.com

Плаштаница, израђена средином 19. века, Тревненска школа. Чува се у Регионалном историјском музеју у Пловдиву

Велика субота посвећена је успомени на погреб Господа Исуса Христа и Његов силазак у Ад. У суботу по распећу, дошли су првосвештеници и фарисеји код Пилата да траже од њега да постави стражу испред Христовог гроба. Они су се плашили да ће неко од Исусових ученика украсти Његово Тело и тако ће народ поверовати да је Христос васкрсао, као што је и најављивао “Послије три дана устаћу”. „Рече им Пилат: Имате стражу, идите те утврдите како знате. А они отишавши, утврдише гроб са стражом и запечатише камен“. На Велику Суботу, телом у гробу, а душом у Аду, Христос је разрушио врата пакла. Смрт која је до тада владала над преминулим душама, побегла је од Спаситеља. Тада је Господ душе праведника из ада увео у рајска насеља. У суботу Страсне седмице, уочи православног Ускрса, у Јерусалимском храму Гроба Господњег вековима се већ дешава чудо које до данас нико не може да објасни – силазак Благодатног огња. У суботу ујутру после литургије у неким местима у Бугарској обичај је да свештеник дели верницима цвеће као израз радосног очекивања великог празника.

У недељу је Васкрс - Светло Васкрсење Христово. Првобитно је Васкрсу претходио дводневни или тродневни пост који је затим трајао једну недељу – тј. пост Страсне седмице. На њега се касније надовезује 40-дневни пост, установљен по примеру Господа који је, после крштења на реци Јордан, четрдесет дана и ноћи постио у пустињи. Он је био намењен онима који су се крштавали на Васкрс и због тога се током целог Великог поста припремали уздржавањем од хране, молитвама и поукама за крштење. Дуго времена, док је постојала пракса масовних крштења одраслих, она су вршена управо на тај хришћански празник, зато што је у Светој тајни крштења потпуно доживљавање Христове спасоносне смрти и Васкрсења.

Превела и уредила: Марина Бекријева