Истакнути бугарски композитор Борис Карадимчев обележио је свој 80. рођендан великим концертом у Софији. Он је аутор више од 100 домаћих хитова. Део његовог обимног стваралаштва посвећен је деци. Уз његове песме стасале су генерације Бугара. Поред тога Карадимчев је написао музику за 40 играних и преко 120 цртаних и документарних филмова. Признаје да га је филмска уметност инспирисала још у раним годинама његове каријере.

Борис Карадимчев је колоритна личност са богатом биографијом. Потиче из фамилије Карадимчеви из Охрида. Његов отац је био војни пилот, а мајка – сликарка. Обоје су међутим били музички обдарени, отац је свирао на виолини, а мајка – на клавиру. Борис Карадимчев евоцира успомене из детињства:

Поред музике имао сам још једну пасију, а то је била хемија. Ова наука ме је опчинила магичним експериментима. Један рођак који је био професор хемије, дао ми је епрувете, ерленмајере, левкове и ја сам у поткровљу наше куће начинио малу лабораторију. Ипак сам наставио да свирам виолину. Отац ми је једном рекао: „Један од руских композитора, Бородин, био је уједно и хемичар светског гласа. Као што видим и ти желиш да идеш истим путем. Само пази, јер нико није умро зато што је свирао фалш, али је услед таквих експеримената каквим се ти бавиш, доста људи добило озледе.“ Ја нисам послушао и када се једног дана стварно догодио инцидент, срећом не толико озбиљан, ја сам се дефинитивно определио за виолину.

Борис Карадимчев један је од првих композитора који су пружили руку домаћим бит групама у касним 60-им годинама. Међу њима су били п касније ознати састави „Штурците“ и „Сребрните гривни“ („Цврчци“ и „Сребрне наруквице“).

Борис Карадимчев је завршио у оно доба елитну Прву мушку гимназију:

У нашој гимназији имали смо симфонијски оркестар у којем смо свирали са данас познатим музичарима какав је рецимо Морис Алаџем. Док смо радили на програму годишњег концерта, наш професор музике се разболео и дуго је био одсутан. Мени је дошла идеја да ухватим палицу и да га заменим као диригента са надом да ћемо тако успети да се припремимо док се он не врати на посао. На нашу велику жалост он је преминуо пре концерта, па сам на годишњој приредби оркестром дириговао ја. То ми се јако допало. Тада сам имао 17 година. И када сам завршио гимназију професионално сам се определио за музику. Положио сам пријемни испит за упис на Музичку академију, теоретски смер. Примљен сам на одсеку за дириговање.

На Музичкој академији Карадимчев је учио хармонију код проф. Парашкева Хаџијева који је одиграо улогу не само у његовом професионалном него и личном животу. Он је охрабрио Карадимчева и његову девојку, са којом су заједно студирали, да ступе у брак, а још им је постао и венчани кум. Хаџијев је посаветовао Карадимчева да по завршетку студија упише на Академији смер композицију код класика бугарске музике проф. Панча Владигерова:

Био је несвакидашња личност. Ми, студенти међу којима су били Милчо Левијев, Васил Казанџијев, Иван Спасов, имали смо обичај да га опонашамо. Најбољи у томе био је његов син Александар. Дружили смо се, заједно ишли на часове, свако је слушао дела осталих својих другова. Било је стварно незаборавно време.

Борис Карадимев се окушао у поп музици композицијама за оркестар. Изводио их је састав „Џез младих“, а било је то у 50-им годинама прошлог века. Касније је почео да пише и песме. Таленат и љубав према музици подстичу Карадимчева да ствара у свим жанровима, да своја знања и вештине преноси младима. У 70-им годинама је основао дечју формацију „Пим пам“ која је и данас угледна дечја музичка школа у којој се обучава више од 90 деце. Дечја вокална група „Пим Пам“ била је међу учесницима концерта којим је Борис Карадимчев обележио свој 80. рођендан. У софијском позоришту „Салза и смјах“ („Суза и смех“) тим поводом су многе његове песме отпевали Мими Иванова, Развигор Попов, Љубомир Киров, Калин Вељов и Константин Икономов. Свирао је Биг бенд БНР под диригентском управом Антонија Дончева.

Превела: Ана Андрејева