Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Свети Јован Рилски – небески покровитељ Бугарске

Фотографија: архива
18. августа Бугарска православна црква обележава Успење (смрт) Светог Јована Рилског Чудотворца. Он је духовни покровитељ Бугарске и заступник небески нашег народа пред Богом. У 10. столећу је основао манастир у планини Рили који је данас највећа и најпознатија монашка обитељ у Бугарској.

Светац је проповедао веру Христову међу бугарским народом који је примио крштење у 9. веку. Свети Јован Рилски је утемељивач организованог монаштва на нашим просторима. Канонизован је у свеце убрзо после своје смрти, када су написани и прва житија и похвалне службе посвећене њему.

У житију које је у 14. веку сачинио бугарски патријарх Јефтимије читамо да је монах-испосник рођен 876 г. у "малом селу Скрино, у области Средец (средњовековно име Софије), исти онај Средец који је један од најславнијих и најчувенијих градова Европе". По смрти родитеља Јован је поделио очеву имовину сиротињи и жељан подвижничког живота, повукао се у безљудну планину Витошу, а потом и у Рилу. Када је проучио Свето писмо он је заживео испосничким животом. Строгим постом и молитвеним бденијима укроћивао је своје тело. Чобани и ловци надалеко су пронели његову славу и код њега су почели долазити људи да траже благослов, духовне поуке и исцељење. Свети Јован је посаветовао своје бројне следбенике да саграде манастир у коме је он био игуман у току 10 година. Када је предосетио да му се ближи смртни час светитељ је напустио обитељ и у пуној самоћи предао Богу свој светли дух. То се догодило 18. августа 946. када му је било 70 година. У 60-им годинама 10. века откривене су светитељеве мошти које су изложене на вечно поклоњење верника.

Успомена на Светог Јована Рилског обележава се у целом православном свету. Сматрају га Анђелом Бугарске цркве. Верници из суседних православних цркава – српске, грчке и румунске долазе у Рилски манастир да би се поклонили бугарском свецу. Као светитељ и Чудотворац Свети Јован Рилски се слави и у Русији и Украјини, а његов лик је живописан, поред ликова Васељенских светитеља, на неким иконостасима и фрескама у православним црквама у САД и Аустралији. Бројни ходочасници посећују Рилски манастир да би се поклонили православној светињи – моштима скромног монаха и чудотворца који је својим благословом даривао свакога.

Свети Јован Рилски је својим следбеницима оставио писмени завет поучавајући све покорности заповестима Божијим и повиновању Господњем закону, подвизавању у вери и честитом начину живота. Тај завет рилски монаси памте и држе и данас. Светитељ пише да они који су се предали среброљубљу, зашли су од вере. Жудња за стицањем материјалног богатства удаљава човека од духовног усмерења које даје вера. У том смислу овај светитељев завет намењен је и свим савременим људима који желе да живе духовним животом. Зато Рилски манастир остаје ризница вере којој се приклањају и у којој имају потпору хришћани из Бугарске и осталих православних земаља. Ова највећа монашка обитељ у Бугарској налази се на Унесковој листи светске културне баштине.

Превела: Ана Андрејева
По публикацията работи: Венета Павлова


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Патријаршијска катедрала Светог Александра Невског прославља храмовну славу

Данас патријаршијска катедрала Светог Александра Невског обележава своју храмовну славу. Храм-споменик који је симбол бугарске престонице, изграђен је „у знак захвалности руском народу за ослобођење Бугарске од османског јарма 1878. године“. Ове..

објављено 23.11.24. 08.30

Патријаршијски саборни храм Светог Александра Невског обележава век постојања

Бугарска православна црква 22. и 23. новембра свечано ће прославити сто година од освећења Патријаршијског ставропигијалног храма-споменика Светог Александра Невског. Вековима је овај величанствени саборни храм био „неми сведок свих превирања, надања и..

објављено 22.11.24. 07.15

Хришћанска породица јача везу између Бога и нас

Ваведење Пресвете Богородице је један од најстаријих и најпоштованијих православних празника, који је успостављен у Константинопољу негде око 8. века, у време Патријарха Тарасија Цариградског. Али се тек шест векова касније почео обележавати и у западној..

објављено 21.11.24. 06.30