Многи становници Софије који свакодневно пролазе улицама престонице, вероватно ни не слуте да само неколико метара испод њихових ногу, централних булевара и тргова постоји један други, непознати град, утонуо у таму и заборав, равнодушан према људској таштини и страстима које бесне на површини. То је античка Сердика – један од најзначајнијих градова у пределима Римског царства. Цар Конастантин Велики је обичавао да каже: „Сердика је мој Рим“, па чак се колебао да ли да је претвори у престоницу свог огромног царства.

© Фотографија: Венета Николова

Базилика Св. Софије по којој је данашња престоница добила име један је од најзначајнијих културно-историјских споменика града

Основан средином 1. века, град Сердика је доживео процват у време цара Константина Великог у 4. столећу, а у каснијем периоду и свој пад. О његовој бурној историји сведоче остаци стамбених и административних зграда, широких тргова и ранохришћанских цркава. Неки од њих су изложени у централном делу Софије и изазивају дивљење становника и бројних гостију престонице. У подземљу базилике Св. Софије откопан је део источне некрополе древне Сердике. Налази су конзервирани и приказани у подземном музеју који је овог лета био једна од најпосећенијих знаменитости нашег главног града.

© Фотографија: Венета Николова

Музеј заузима површину од 600 кв. метара и има три нивоа, у зависности од датирања пронађених објеката. У њега се улази из цркве. Степенице од армираног стакла воде у тај својеврсни град мртвих где владају тишина и безвременост. Овде вечност вреба иза сваког зида, гробница и некадашњих апсида и наводи на мисли о неумољивости времена и пролазности људског живота. Приказане гробнице – њих 50-ак, датиране су у период од 3. до 5. века и различитог су типа и градње. Пролазећи крај камених саркофага, зиданих гробница покривених каменим плочама или са полуобличастим сводом, човек може добити, макар и површну представу, о погребним обредима и веровањима наших предака. Ко је овде сахрањен?

© Фотографија: Венета Николова

Пријатно изненађење за посетиоце музеја су холограми пронађених налаза

- Претежно богати људи који су имали економску, финансијску, политичку и верску моћ – прича археолог Јунијан Мешеков из Музеја историје Софије. – Гробна места показују да су она била веома скупа и није свако могао да себи то приушти. У питању су углавном велике породичне гробнице са полуобличастим сводовима. За разлику од паганске епохе, у којој је био обичај да се поред покојника остављају разни дарови, у хришћанско доба ова пракса је забрањена и покојници су сахрањивани пре свега са личним стварима, у неким случајевима златотканим. Наишли смо на остатке златних нити, личне предмете као што су накит, прстење, наруквице, па чак и на ковани новац.“

Пријатно изненађење за посетиоце музеја су холограми три пронађена златна прстена печатњака из 12.-14. века, која су коришћена за стављање печата, утиснутих у црвени восак на важна документа. Приказани су и холограми реликвијара откривених у некрополи. Скоро све гробнице биле су опљачкане још у давна времена. Пронађени остаци ранохришћанске цркве са мартиријумом и дивним подним мозаиком потврђују претпоставку археолога да су овде чуване мошти свеца. Тиме се може објаснити и жеља имућнијих и виђенијих људи да буду сахрањени управо у овом делу некрополе.

© Фотографија: Венета Николова

Фрагмент подног мозаика у трећој цркви с почетка 5. века

У подземном музеју данашње базилике Св. Софије могу се видети и руине три цркве из раног хришћанског доба. Најстарији храм је с почетка 4. века. По речима археолога Јунијана Мешекова, у то време хришћанство је било признато као званична религија у Римском царству. Друга црква представља тробродну базилику и датира из каснијег периода – с краја 4. века. Од ње је очуван мали део зидова и угаони делови два брода. Храм је био срушен приликом најезде варварских народа на овај део Балкана. Трећа црква је изграђена почетком 5. века. Њен под је био прекривен вишебојним мозаиком са геометријским и флоралним мотивима. Црква је по свој прилици порушена у време велике најезде Хуна средином 5. столећа. Претпоставља се да је данашња тробродна базилика Св. Софије по којој је наша престоница добила име, саграђена крајем 5. или почетком 6. века.

© Фотографија: Венета Николова

Са малим изузецима, сада се могу видети само умањени модели откривених мозаика који су у току рестаурације