Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Ракија у животу и фолклору Бугара

БНР Новини
Фотографија: Људмила Савова

Ракија има посебно место у животу Бугара. Она је омиљено жестоко пиће, лек, повод за весеље, неизоставни атрибут бугарског традиционалног празника. Постоје различите врсте ракија, назване по воћу од којег су произведене, али најпопуларнија је она од грожђа. Бугарска реч за грожђе је "грозде", па отуда је лозовача у народу названа женским именом "Грозданка". Сваки крај има специфичну, препознатљиву ракију, "најбољу на свету"! У планинским подручјима, где клима није погодна за узгајање винове лозе, праве шљивовицу. И у нашим данимa није решен спор између градова Тројана, Тетевена и Елене око тога у којем се од њих производи најбоља шљивова ракија. Регион града Силистре, пак, је познат по својој ракији од кајсије. За производњу овог алкохолног пића користи се још јабукa, крушка, трешња, смоква. Скоро легендарну славу стекла је бугарска ракија од руже која се прави од латица мирисне руже уљарице /Rosa Damascena/ која се узгаја у долинама Карлова и Казанлака. О њој пише и наш познати писац Љубен Каравелов у приповести „Мамино чедо” /„Мамино детенце”/: „...ко није пио казанлашку ракију од руже – тај ништа не зна, ни у шта се не разуме. Ех, ти моја казанлашка ракијо од руже! У твојим алкохолним варницама скрива се на стотине томова из најзначајнијих периода бугарске историје... И ја сам те некад пио, и ја сам у твојој ароми уживао, и ја сам имао задовољство да осетим твоју пријатност...”

Добром се сматра јака ракија, код нас позната још као љута, врла и "скоросмртница". Ракија која садржи мањи проценат алкохола - мека, слаба ракија, или како је још називамо "шљокавица" и "прцуца", најчешће се користи као лек. Израз "слаба ракија" употребљава се и у преносном значењу. Кад кажу да је некоме "слаба ракија", мисли се на човека без утицаја, на лаког противника.

Фотографиja: БГНЕС
Квалитетна ракија понос је сваког доброг домаћина. Одувек се њено справљање сматрало мушким послом, а печење ракије представља посебан ритуал. Мушкарци се окупљају око казана и врло активно учествују у бесконачној дегустацији, причају о свакодневном животу, догодовштинама, недаћама, препричавају анегдоте.

Кажу да без ракије нема ни радости, ни жалости, али она је неизоставна и у кућној апотеци Бугара. Ракија се у нашем народу од давнина користи за лечење многих болести, јер се верује да окрепљује и јача организам. Грејана ракија је веома делотворна код прехладе. Испирање уста ракијом помаже код зубобоље. У случају болова у ушима узме се мало вате која се натопи ракијом и стави у уво. Ракија се користи и за дезинфекцију рана, за скидање температуре, а ракијaве облоге помажу код различитих болова.

Код нас се ракија пије скоро у свакој прилици. И некада је тако било. По повратку с њиве, уморни сељак би попио по који гутљај ракије. У празничним данима свратио би у крчму и уз чашицу-две ракије са осталим посетиоцима разговарао о свему и свачему. Ракијом дочекујемо госте, она је неизоставна и када их зовемо на свадбу или крштење. У Бугарској је познат и традиционални свадбени обичај "блага ракија". Њено испијање обележава радост у кући младожење због потврде да је невеста невина.

Ракија је присутна и у народној књижевности, обично заједно са вином.  Често се ракија назива "Бела Рада", а вино – "Црвени Петко". У многим песмама јунаци или луди млади пију „вино и ракију” у „хладним механама”. Позната је анегдота о Насрадину-хоџи и Лукавом Петру. "Уортачили" се они, купили једно буре ракије и кренули на пијацу у оближњем граду да га продају и нешто зараде. Одједном је Насрадин „ожеднео”. Успео је да наговори Петра да му сипа мало ракије из бурета, а за узврат му дао један новчић. Међутим, након извесног времена и Лукави Петар је осетио "жеђ". Сипао је и себи, а Насрадину "платио" истим новчићем.  Затим је поново дошао ред на Насрадина и овај је Петру вратио новчић... И тако све док нису испразнили буре..., а до пијаце нису ни стигли.

У Бугарској постоји и једна шаљива песма – "црквена химна" посвећена "Св. Ракији Мученици" у којој се пева: „У казану се пекла, кроз цев текла, ракијице, света мученице. Ти у глави ствараш пометење, у ногама преплетење ... Алелуја!”

Превод: Албена Џерманова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Магија Божића – од древног коледарског благослова до појаве доброг старца у нашим крајевима

На Божићно јутро, свуда на Замљи проширила се најрадоснија вест да се родио Син Божји, па је овај дан посебан и треба га обележити са нарочитом пажњом и уз бројне празничне обреде. Након тихе и свете ноћи, када се Бугари за Бадње вече окупљају око..

објављено 25.12.24. 06.15

„Сиђи, Џермане, да вечераш!“ – изгубљена магија Бадње вечери

Бадње вече, познато и као Бадњак, Мали Божић или Посни дан, у прошлости је доживљавано као део мрачног, али моћног периода, који носи потенцијал да утиче на целу наредну годину. Управо због тога, ноћ уочи Божића повезивала се с  предсказањима, молитвама..

објављено 24.12.24. 06.30

Дар за дар – обредни хлебови и непарни број јела на Бадње вече

У данашње време, као и некада, од раног јутра на Бадње вече почиње припрема за најважнију вечеру у години. Вечера у ишчекивању Божића је посна, али трпеза мора да буде богата и лепо спремљена, а по традицији, која се увек поштује у већини бугарских..

објављено 23.12.24. 11.50