Ротонда Светог Георгија – историја и загонетке

Ротонда Светог Георгија данас
Фотографија: БГНЕС

Свети Георгије је један од најпоштованијих светитеља у Бугарској. Софија има и тројицу локалних светаца који носе исто име, а иначе име Георги је међу најраспрострањенијим мушким именима код нас. Свецу ратнику, који је посечен због своје вере 303. године у источној престоници Римског царства Никомедији (данас Измит у Турској), посвећено је и много цркава. Свега десет година после мученичке смрти Георгија дошло је до наглог заокрета у односу према хришћанству после доношења Миланског едикта царева Константина Великог и Лицинија, којим је проглашена верска равноправност и престанак прогона хришћана. Тај је документ у ствари препис Галеријевог едикта о толеранцији, издатог 311. године у Сердици (данас Софија), којим је хришћанима први пут призната слобода вероисповести.

Ротонда Светог Георгија крајем 19. века – рушење приградњи из турског доба

Наш древни град, где је Константин Велики саградио своју резиденцију и говорио о њему као о "свом Риму", и данас чува једну од најстаријих цркава која носи име Светог Георгија, а позната је као Ротонда Светог Георгија. То је и најстарија и релативно добро сачувана античка грађевина у Софији, која је већ скоро 1.700 година неми сведок свега што се у граду збива. А можда и не баш толико неми? Откако су почетком 20. века археолози и историчари почели да је истражују, она је открила више тајни, а поставила научницима и много загонетки... Једна од њих у ствари је каква је била првобитна намена зграде.

Судећи по њеним архитектонским карактеристикама и пронађеним приликом ископавања новчићима, ротонда Светог Георгија је грађена почетком 4. века. Тада је град био заиста импресиван – са више храмова, купатила и административних зграда са богатим мермерним фасадама, подигнутих откако је 106. г. Сердика проглашена за муниципијума (насељем са властитом самоуправом у склопу римског царства, чији грађани, за разлику од оних колонија, нису имали римско држављанство, него су само уживали у тзв. латинском праву) и постао престоница мале покрајине Унутрашња Тракија. Међутим, за време владавине цара Константина се градило скоро само опекама и ротонда је одличан образац те нове архитектуре. Подигнута је на темељима старијих грађевина, које су се налазиле у административном делу Сердике, данас познатом као Константинова четврт. Поред ротонде се налазила зграда градског већа и мала покривена зграда за музичке и песничке приредбе. Једина која је опстала до данас из тог архитектонског ансамбла је ротонда Светог Георгија. Први истраживања цркве латио се истакнути бугарски историчар и археолог проф. Богдан Филов почетком 20. века. Своје закључке он је објавио 1933. године. По њему у доба Римљана зграда је била градско купатило. Али је он погрешио, јер се заснивао само на резултатима делимичних ископавања. Филов је претпоставио да су откривене просторије део зграде, у чијим су се нишама налазили мали базени, што је видно и сада. Просторије су биле са системом подног грејања (хипокаустом) што је било обавезно за свако римско купатило. Открића Филова подсећала су на сличне просторије у већ истраженим римским купатилима, попут импресивних терми цара Каракале у Риму, које су грађене 100 година пре ротонде у Сердици.

Ротонда после рестаурације 1940. г.

1939-40. покренута су замашнија истраживања којом је приликом прецизирано да овде недостају обавезне за свако римско купатило просторије, као и да је претпостављани хипокауст у ствари систем заштите од високог нивоа подземних вода, које и данас ометају рад грађевинара. Показало се такође да се вода која је коришћена у базенима не слива у канализацију. Онда чему су били намењени ти базени? У турским изворима наилазимо на податке о "чудотворном бунару" источно од ротонде, који је био познат из давних времена. На основи тога неки историчари закључују да је извор постојао одавно, а касније је света вода одведена у ротонду где су људи ишли да је пију. Сличне зграде поред лековитих извора грађене су и у хришћанско доба. Таква је например оближња софијска црква Свете Петке, у в чијем предсобљу и данас шикља лековита вода. Постоји и друго објашњење намене базена, а наиме да је ротонда била посвећена хришћанским мученицима – мартирион, а базени су коришћени за ритуално прање њихових моштију. До пре 100 година у Бугарској је био жив древни обичај ископавати кости преминулих, испирати их ритуално млеком и вином, те их онда стављати у костурницу неке цркве. Дакле, ово објашњење изгледа логично, али је свега 50-ак година после изградње ротонде она већ радила крстионица илити баптистеријум. А пошто је крајем 4. века хришћанство постало државна религија у Римском царству, увелико је порасла и потреба за таквим зградама, јер је крштење већ било уобичајена масовна пракса. У ту је сврху уз ротонду саграђено велико предсобље, а у нишама старог обновљени су базени. Трансформисање мартириона у баптиетеријум изгледа помало невероватно, што пак рађа хипотезу да је примарна функција зграде била крстионица. И заиста има много примера из оног доба баптиетеријума са округлом централном просторијом. Међутим, у софијској цркви писцина илити базен није у средишту крстионице, већ се обред вршио у неколико малих базена са водом у нишама. То је и једини засада познати такав образац. А мода је и ова теза погрешна? Није јасно и од када и зашто црква носи име Светог Георгија.

Лево: Макета ротонде Светог Георгија (горе) и зграде градског већа без крова (доле), 1955. г., архитект Сава Бобчев; десно: План разоткривених остатака из римског доба (из 1955. г.), горе лево – зграда градског већа, у црвено је приказана ротонда Светог Георгија

Судбина зграде је пуна превртљивости. После њене изградње коришћена је око 200 година. Купола, као и сводови бочних просторија су срушени и тако је ротонда више година остала у рушевинама. Историчари претпостављају да је до тога дошло после најезда Гота крајем 4. и Хуна у 5. веку. А можда је зграда, попут много других, постала жртва земљотреса? Тек у 10. веку, када је Сердика већ била у границама Првог бугарског царства, она је обновљена као храм, поново осликана, а нешто касније проглашена за митрополитску цркву.

За време турске владавине претворена је у џамију и тек након обнављања бугарске државе вратила је своју стару функцију.

Данас се ротонда Свети Георгије крије иза великих зграда у стилу стаљинистичке архитектуре, али је и даље један од архитектонских драгуља главног града Бугарске, па и извор занимљивих историјских загонетки...

Превод: Александра Ливен

Фотографије: архива


Више из ове категориjе

Поштовање према Божијој мајци и снажна вера чувају село Овчарци од елементарних непогода и других зала

15. августа Бугарска православна црква и верници славе Успење Пресвете Богородице.То је највећи хришћански празник на бугарском поднебљу, посвећен Божијој мајци – заштитници породиља и покровитељици материнства која и сама даје живот. У насељеним..

објављено 15.8.17. 11.38

Испричај ми историју свог рода како бисмо сложили коцкице око прошлости

Историја представља један непресушан извор чињеница које нас увек могу нечим новим изненадити. Али оно што је битније јесте начин на који ће све те чињенице бити изнете како се не би претвориле у велику количину досадних података због чега бисмо..

објављено 8.8.17. 11.21
Митрополит Стефан, патриарх Кирил и пловдивският Паметник на балагодарността към спасителите

Нема већег знака о грађанској позицији од спасавања бугарских Јевреја

Само након неколико месеци Одбор за доделу Нобелових награда за мир ће и ове године уручити награде, али први пут на церемонији биће поменута и Бугарска. Због подвига наше православне цркве и њеног огромног доприноса очувању живота наших Јевреја у..

објављено 21.7.17. 13.54