Ротонда Светог Георгија – историја и загонетке

Ротонда Светог Георгија данас
Фотографија: БГНЕС

Свети Георгије је један од најпоштованијих светитеља у Бугарској. Софија има и тројицу локалних светаца који носе исто име, а иначе име Георги је међу најраспрострањенијим мушким именима код нас. Свецу ратнику, који је посечен због своје вере 303. године у источној престоници Римског царства Никомедији (данас Измит у Турској), посвећено је и много цркава. Свега десет година после мученичке смрти Георгија дошло је до наглог заокрета у односу према хришћанству после доношења Миланског едикта царева Константина Великог и Лицинија, којим је проглашена верска равноправност и престанак прогона хришћана. Тај је документ у ствари препис Галеријевог едикта о толеранцији, издатог 311. године у Сердици (данас Софија), којим је хришћанима први пут призната слобода вероисповести.

Ротонда Светог Георгија крајем 19. века – рушење приградњи из турског доба

Наш древни град, где је Константин Велики саградио своју резиденцију и говорио о њему као о "свом Риму", и данас чува једну од најстаријих цркава која носи име Светог Георгија, а позната је као Ротонда Светог Георгија. То је и најстарија и релативно добро сачувана античка грађевина у Софији, која је већ скоро 1.700 година неми сведок свега што се у граду збива. А можда и не баш толико неми? Откако су почетком 20. века археолози и историчари почели да је истражују, она је открила више тајни, а поставила научницима и много загонетки... Једна од њих у ствари је каква је била првобитна намена зграде.

Судећи по њеним архитектонским карактеристикама и пронађеним приликом ископавања новчићима, ротонда Светог Георгија је грађена почетком 4. века. Тада је град био заиста импресиван – са више храмова, купатила и административних зграда са богатим мермерним фасадама, подигнутих откако је 106. г. Сердика проглашена за муниципијума (насељем са властитом самоуправом у склопу римског царства, чији грађани, за разлику од оних колонија, нису имали римско држављанство, него су само уживали у тзв. латинском праву) и постао престоница мале покрајине Унутрашња Тракија. Међутим, за време владавине цара Константина се градило скоро само опекама и ротонда је одличан образац те нове архитектуре. Подигнута је на темељима старијих грађевина, које су се налазиле у административном делу Сердике, данас познатом као Константинова четврт. Поред ротонде се налазила зграда градског већа и мала покривена зграда за музичке и песничке приредбе. Једина која је опстала до данас из тог архитектонског ансамбла је ротонда Светог Георгија. Први истраживања цркве латио се истакнути бугарски историчар и археолог проф. Богдан Филов почетком 20. века. Своје закључке он је објавио 1933. године. По њему у доба Римљана зграда је била градско купатило. Али је он погрешио, јер се заснивао само на резултатима делимичних ископавања. Филов је претпоставио да су откривене просторије део зграде, у чијим су се нишама налазили мали базени, што је видно и сада. Просторије су биле са системом подног грејања (хипокаустом) што је било обавезно за свако римско купатило. Открића Филова подсећала су на сличне просторије у већ истраженим римским купатилима, попут импресивних терми цара Каракале у Риму, које су грађене 100 година пре ротонде у Сердици.

Ротонда после рестаурације 1940. г.

1939-40. покренута су замашнија истраживања којом је приликом прецизирано да овде недостају обавезне за свако римско купатило просторије, као и да је претпостављани хипокауст у ствари систем заштите од високог нивоа подземних вода, које и данас ометају рад грађевинара. Показало се такође да се вода која је коришћена у базенима не слива у канализацију. Онда чему су били намењени ти базени? У турским изворима наилазимо на податке о "чудотворном бунару" источно од ротонде, који је био познат из давних времена. На основи тога неки историчари закључују да је извор постојао одавно, а касније је света вода одведена у ротонду где су људи ишли да је пију. Сличне зграде поред лековитих извора грађене су и у хришћанско доба. Таква је например оближња софијска црква Свете Петке, у в чијем предсобљу и данас шикља лековита вода. Постоји и друго објашњење намене базена, а наиме да је ротонда била посвећена хришћанским мученицима – мартирион, а базени су коришћени за ритуално прање њихових моштију. До пре 100 година у Бугарској је био жив древни обичај ископавати кости преминулих, испирати их ритуално млеком и вином, те их онда стављати у костурницу неке цркве. Дакле, ово објашњење изгледа логично, али је свега 50-ак година после изградње ротонде она већ радила крстионица илити баптистеријум. А пошто је крајем 4. века хришћанство постало државна религија у Римском царству, увелико је порасла и потреба за таквим зградама, јер је крштење већ било уобичајена масовна пракса. У ту је сврху уз ротонду саграђено велико предсобље, а у нишама старог обновљени су базени. Трансформисање мартириона у баптиетеријум изгледа помало невероватно, што пак рађа хипотезу да је примарна функција зграде била крстионица. И заиста има много примера из оног доба баптиетеријума са округлом централном просторијом. Међутим, у софијској цркви писцина илити базен није у средишту крстионице, већ се обред вршио у неколико малих базена са водом у нишама. То је и једини засада познати такав образац. А мода је и ова теза погрешна? Није јасно и од када и зашто црква носи име Светог Георгија.

Лево: Макета ротонде Светог Георгија (горе) и зграде градског већа без крова (доле), 1955. г., архитект Сава Бобчев; десно: План разоткривених остатака из римског доба (из 1955. г.), горе лево – зграда градског већа, у црвено је приказана ротонда Светог Георгија

Судбина зграде је пуна превртљивости. После њене изградње коришћена је око 200 година. Купола, као и сводови бочних просторија су срушени и тако је ротонда више година остала у рушевинама. Историчари претпостављају да је до тога дошло после најезда Гота крајем 4. и Хуна у 5. веку. А можда је зграда, попут много других, постала жртва земљотреса? Тек у 10. веку, када је Сердика већ била у границама Првог бугарског царства, она је обновљена као храм, поново осликана, а нешто касније проглашена за митрополитску цркву.

За време турске владавине претворена је у џамију и тек након обнављања бугарске државе вратила је своју стару функцију.

Данас се ротонда Свети Георгије крије иза великих зграда у стилу стаљинистичке архитектуре, али је и даље један од архитектонских драгуља главног града Бугарске, па и извор занимљивих историјских загонетки...

Превод: Александра Ливен

Фотографије: архива


Више из ове категориjе

У јуну Лувр дочекује Преславско златно благо

Златно благо из престонице Првог бугарског царства биће приказано у светски познатом париском музеју „Лувр“ у јуну као део културног програма у склопу бугарског председавања Саветом ЕУ. Поставка под насловом „Епоха бугарских царева“ ће ставити акценат..

објављено 13.5.18. 08.35

Свети Георгије – Великомученик и Победоносац

Један од најдражих сваком хришћанину празника после Васкрсења Христовог је тај Светог великомученика и победоносца Георгија. Он је живео у тешком за вернике периоду крајем III и почетком IV века, када су хришћани немилосрдно прогањани и..

објављено 6.5.18. 09.05

Отац Александар Чакарак: Црква Светог Великомученика Георгија је огледало Бугарске у Једрену

Црква Светог Великомученика Георгија у Једрену је подигнута 1880. године одлуком Султана Хамида II. Храм је саграђен у архитектонском стилу карактеристичном за касно доба Националног препорода Бугарске а представља тробродну базилику са високом..

објављено 6.5.18. 08.15