Навршило се 150. година од рођења Петра Данова – великог Бугарина и једног од духовних вођа Бугарске који је својим филозофским учењем надахнуо више хиљада људи широм света. Духовно име Петра Данова је Беинса Дуно, а његови следбеници називају га Учитељем. Рођен је у селу Хадрча, данас Николаевка, у Варненској области, у породици свештеника. По завршетку студија теологије и медицине на Бостонском универзитету у САД, вратио се у Бугарску где је објавио своју прву књигу „Наука и васпитање“. Петар Данов је са истомишљеницима основао Друштво за подизање верског духа бугарског народа, данас познато као друштво „Бело братство“.
„До 1914. године Учитељ је одржао бројна предавања у градовима широм Бугарске – прича Гаља Герасимова, директор издавачке куће „Бело братство.“ - Његова прва јавна проповед „Ево човека“ означила је почетак циклуса недељних беседа „Снага и живот“. Данов је током 30 година, сваке недеље проповедао. Има преко 1.600 недељних беседа, у којима говори о доброти, љубави, мудрости, истини и правди – пет основних категорија и врлина које су стубови његовог учења. Лекције Петра Данова су потребне и примењиве у сваком тренутку нашег живота, почев од тога како можемо побољшати живот на свакодневном плану, па све до побољшања нашег психичког и физичког стања. Суштина учења Данова је однос према свету и филозофији. Зато је оно универзално, јер у њему има за свакога по нешто.“
Наслеђе које је иза себе оставио духовни учитељ, сакупљено је у више од 5.000 проповеди у облику предавања. Поред беседа о животу, Петар Данов је створио и преко 150 музичких дела која својим суптилним вибрацијама додирују најдубље слојеве душе и струне срца. Створио је и панеуритмију - систем гимнастичких вежби које се изводе уз музичку пратњу и усклађују реч, покрет, мисао и контакт са природом. Зато и предавања, концерти и друге манифестације широм земље у оквиру прославе 150. годишњице рођења великог Бугарина подсећају на његову богату и разноврсну активност, духовне праксе развоја личности и филозофију која је привукла пажњу људи из различитих делова света и различитих култура. На програму прославе је документарна изложба фотографија која приказује историју Баште Учитеља у срцу данашњег насеља Софије „Изгрев“.
„Он је створио ово насеље које је јединствено по својој природи – наводи Гаља Герасимова. - Од 1921. године Данов је на ово место водио своје ученике. Пет-шест година касније почеле су да ничу мале бараке око салона где је он држао предавања. На том месту се налазила башта са виноградом и воћкама, у којој је Данов највише волео да се одмара. Огромна љубав са којом се она одржава, зрачи из сваког цвета. У башту долазе разни људи - студенти да би се помолили за успех на испитима, заљубљеници да би се помолили за љубав, болесници који траже исцељење молитвом. Свако се осећа као очишћен и сав се испуњава захвалношћу и радошћу. Нема човека који је овде дошао, а да није осетио нешто посебно.“
Петар Данов је сахрањен у овој софијској башти. По речима Гаље Герасимове, она је као храм у којем се осећа присуство Учитеља.
„Сматрам да је ово место заиста чаробно, дивно - каже Софија Златева која радо иде у Дановљеву башту. – Када дођем овде, осећам лакоћу, инспирацију која ме испуњава чистотом и буди у мени божанско. Овде човек може да чује тишину у њеном чистом облику, да осети ритам свог срца и лепоту душе. На овом месту можеш видети божанско у сваком човеку управо због енергије Учитеља - живе, чисте и савршене.“
Превела: Марина Бекријева
Фотографије: архива
С благословом Његовог Високопреосвештенства сливенског митрополита Арсенија, у манастиру „Свети Георгије Победоносац“ у Поморију свечано је дочекана копија чудотворне атонске иконе Пресвете Богородице „Скоропослушница“. Према објави Бугарске..
Перперикон, импресивни камени град Трачана у близини Крџалија у Бугарској, нашао се међу десет најзначајнијих светских локалитета који се морају посетити, према угледној класификацији британског листа "Гардијан". Овај изузетни археолошки локалитет..
Бугарска православна црква данас обележава празник посвећен зачећу Свете Ане – мајке Пресвете Богородице. Јоаким и Ана дуго времена нису имали деце, упркос праведном животу који су водили. Поред личне туге, трпели су и осуду друштва, јер је у то време..