Преображење Господње – време за промену

Свето Преображење Господње, икона Теофана ГрекаПразник Преображења Господњег који се у Бугарској слави 6. августа један је од 12 Христових празника који се обележава од 7. века.

Петар, Јаков и Јован су тројица апостола које је Исус повео са собом на галилејску гору Тавор. Док се молио Богу, лице Спаситеља се изменило, а хаљине су Му постале сјајне и беле као снег. То је био тренутак Његовог преображења чиме је показао део Своје божанске славе. Поред Исуса су се указали Мојсије и Илија који су разговарали с Њим о смрти која Га чека у Јерусалиму. Затим се спустио сјајан облак који их је заклонио, а из којег је проговорио глас: „Ово је мој љубљени Син који је по мојој вољи. Њега слушајте. (Мт.17:5). Тиме је Бог Отац потврдио да је Исус Син Божји. Када су апостоли чули глас Божји, пали су лицем на земљу. Када су подигли очи облака више није било, видели су Исуса који је опет имао свој обичан изглед, а који је својим ученицима рекао да о томе могу да говоре тек након његовог Васкрсења. Сваке године црквени празник Преображење подсећа на божанску трансформацију Христоса.

И без обзира на то што се овај празник обележава у јеку лета, према народном веровању Преображење Господње показује да се лето ближи свом крају и да ће ускоро стићи јесен. Сунце окреће леђа лету, а осмехује се зими. Дан постаје све краћи, змије и гуштери враћају се у своје брлоге, а ласте се припремају за јесењу сеобу. У неким родопским селима постоји веровање да на овај дан Бог „прибразнува“ (прави или спушта бразду) са неба као знак да је дошло време за сетву јесењих култура. Верује се да уочи празника на небу се отварају „Божја врата“ на којима се појављује сам Бог и испуњава жеље. Ово веровање је више везано за Богојављење (6. јануар). Али нада за светлоносно преображење држи будним људе и уочи Преображења Господњег. У неким местима мајке терају децу да гледају у звездано небо како не би пропустила тренутак, те да се помоле за здравље и благостање.










На овај дан се на крају Свете литургије служи обред освештања грожђа након чега га жене деле свим члановима породице, родбини и блиским људима. У појединим местима постоји обичај да се грожђе дели сеоским пастирима. Освештање грожђа је кључни моменат, јер се од овог воћа производи вино што симболизује крв Христову. По бугарској традицији, забрањено је јести грожђе пре завршетка Свете литургије. На североистоку земље постоји веровање према коме се на Преображење Господње не сме јести црно грожђе и лубеница јер ће се по лицу онога ко их је појео појавити ружни трагови. Поред грожђа, у појединим местима се у цркву носи и купина за освештање. У народу се верује да је Бог створио винову лозу и њене плодове и тиме је благословио људски род. Како би намамио људе да му се придруже, Ђаво је створио купину која сазрева пре грожђа. Из тог разлога, према народном веровању, људи не једу купине све док не сазри грожђе.

Превела: Ајтјан Делихјусеинова


Више из ове категориjе

Маргарита Петкова: „Белокаменица - 2019“ поново доноси магију бугарског фолклора“

Село Царевец се налази у предпланинској зони Старе планине – удаљено је 10 км од града Мездре и 24 км од града Враце. На северу је оивичено ланцем брежуљака који га штите од јаких северних ветрова, а према југу тече река Искар. У атару села одавно..

објављено 26.8.19. 12.14

Песме и игре крај светилишта Богородице

У одмаралишту Старозагорске минералне бање почиње 14. издање Националног тракијског фолклорног сабора “Богородичина стопа”. Он је добио назив по истоименом месту у региону које се сматра светим местом које поседује посебну енергију. Једна легенда..

објављено 24.8.19. 10.18

Кичка Христова: Желим да ми песме допру до сваког срца које куца у ритму бугарског фолклора

„Музика обликује људску душу,“ гласи омиљена максима Кичке Христове која већ четири деценије живи са народном песмом у срцу. Народна певачица Кичка Христова је рођена у Варни и осим што је њено стваралаштво у потпуности повезано с родним..

објављено 7.8.19. 13.21