Када је свест ослобођена од сваке мисли о свакодневном бивствовању и земаљским потребама, тада се наша душа усмерава према непролазној светлости живота. Лепота света који нас окружује сија јаче, а људи око нас чине нам се милијим. Срце нам се отвара за љубав, а живот поприма другачији смисао. Тада постајемо свесни да земаљске бриге нису ништа друго до искушења са којима се суочавамо и која нас чине снажнијим и помажу нам да ценимо и тражимо доброту свуда око себе. У томе је смисао хришћанског поста који четири пута током године оснажује вернике да преосмисле живот и преиспитају вредносни систем. Уздржавање од одређене хране није нека дијета, већ начин хармонизовања енергије душе и тела.

„Почиње Божићни пост – каже епископ Тихон, председник Црквеног одбора патријаршијске катедрале Светог Александра Невског. - Многи питају шта је у време поста дозвољено јести, а шта није, чим се можемо бавити, а чим не смемо. Најједноставније речено треба да се уздржавамо од мрсне хране. Риба је дозвољена у неким одређеним данима док ракове и пужеве можете конзумирати без ограничења. То је, међутим, оно најмање што нас занима. Много је важније имати свест о томе да је тај пост установљен како бисмо чиста срца, душе и тела могли са страхопоштовањем да дочекамо Сина Божијег и обележимо његов долазак на свет на дан Рождества Христовог. Творац света је послао Сина свог овде на земљу не као неког ко је славан, већ као најобичнијег човека. То што је Божији Син рођен у јаслама, у пећини не значи да је он показао смерност, већ да је био готов да крене са најниже степенице друштва. Дуго година су нам непрекидно утувљивали у главу како смо сви једнаки што свакако није истина. Нисмо једнаки, неки су паметнији, неки глупљи, неки су богатији, неки сиромашнији, има таквих који су доброћудни, али има и злоћудних људи. Једнаки смо једино у очима Господа. Он подједнако брине о души неког професора као и о души најогавнијег криминалца. Ми смо зато демократе зато што мислимо да чим је неко једнак у Господњим очима, онда морамо да свакоме пружимо једнако право да одлучује о својој будућности.“

Кажемо да стварни пост приводи човека смирењу. Према оцу Тихону, то значи да не схватамо себе преозбиљно и да се не правимо какви нисмо. „Оно што јесмо, Богом нам је дано. Морамо га чувати и употребљавати за добробит осталих људи. Не треба уображавати да ће човек једино својим трудом и усиљем доћи до онога чему је стремио зато што нам је све дано, уз то на привремено коришћење.

„Када се припремамо за тај дан када Господ долази да нам да поуку како да се ослободимо прародитељског греха, морамо имати свест о важности примања те поруке. Ако се држимо једино традиције да на Бадње вече под покривамо сламом и спремамо седам посних јела, онда је очигледно да ништа нисмо схватили. Важније је да уђемо у суштину ствари. На почетку неће нам бити лако, али из године у годину све јасније ћемо схватати што је најбитније и суштински важно, а црква ће нам указивати на који начин треба да поступамо. Бог тражи од нас да научимо да волимо. И то не оне који су јако паметни, врло богати, изузетно дарежљиви, већ обична људска створења. Када показујемо љубав према људима без обзира ко је ко – проклетство „са знојем лица свога јешћеш хлеб“ више неће лежати на нама. Онај ко нешто ради из љубави, тај не осећа изнемоглост. Љубав је та која нас покреће и која нам даје снаге да пребродимо многе тешкоће. Породиља одмах заборави на бол када види своје чедо. Зато и кажем да је припрема за љубав, суштина поста. Не пазити искључиво на себе, на јело, на пиће, него припремити чула на радост општења. Видети оно што до сада очи и душа нису примећивале, а поред чега смо пролазили не обраћајући му никакву пажњу. И то је пост. Свим нашим сународницима, ма где живели на свету, пожелео бих да не подлегну комерцијализацији која влада уочи овог празника. Грех је поклањати предмете који ником нису потребни, са јединим циљем да покажемо колико смо богати. Богат је онај, ко унапређује свој дух и одважност срца, а ове врлине се негују захваљујући искреној љубави.“

Превела: Ана Андрејева