Шафран - „цвеће раја“ у Родопима

Фотографија: Хасан Тахиров

Зову шафран „краљ лекова“, „цар зачина“, „црвено злато“, „цвеће раја“ – јер је он најскупљи зачин у свету и вековима његова цена на берзи је двоструко већа од цене злата. Узгој шафрана од чијег се прашника и тучка справља чувени зачин већ је направио своје прве кораке у Бугарској. Пионир у томе је Хасан Тахиров из Крџалија. У 70-им годинама прошлог века он је напустио Бугарску и после више препрека усталио се у Шведској. Обишао је свет, упознао много народа и култура. Али и поред тога што сматра себе „грађанином света“, носталгија за домовином га вратила у његов завичај – Крџали. Данас он бере плодове својих вишегодишњих напора овде, у Бугарској и прва бугарска летина шафрана већ је чињеница.

Зашто сте одлучили да узгајате шафран у Родопима?

„Сваког дана на радио и телевизији причају о алтернативи дувану. Међутим, време пролази и нико ништа не ради. Најзад сам одлучио: зар шафран не може да буде ова толико тражена алтернатива? Он је веома скупа биљка и зачин. Личним средствима сам купио 45 килограма луковица од државне експерименталне станице у Турској. У Бугарској смо засадили луковице у експерименталним станицама у Враци, Русеу, Белом извору, Пловдиву и Крџалију. Основали смо и Асоцијацију произвођача шафрана у Бугарској. Циљ нам је да идуће године у склопу пилотних пројеката засадимо 100 хектара шафрана у такозваним „демонстрационим пољима“ како би људи видели да та биљка успева и код нас и има будућност у Бугарској.“


Одлуком да формира одбор стручњака који да размотре будућност шафрана у Бугарској, Министарство пољопривреде пружа велику подршку Асоцијацији. А иницијатор Хасан Тахиров обилази општине и села у Родопима и објашњава мештанима појединости узгоја те драгоцене биљке. Да ли они испољавају бар неко интересовање за њу?

„Интересовање је заиста велико. Чак и људи који су напустили земљу и сада раде у Шпанији, Великој Британији, Немачкој и Аустрији су преко Фејсбука успоставили са мном везу и кажу да им све то личи на бајку из „Хиљаду и једне ноћи“, али да ако ова могућност стварно постоји, они би се радо вратили у Бугарску. Имали смо дугу и опширну дискусију на семинару у граду Ардино са представницима Министарства пољопривреде и одлучили да је шафран заиста алтернатива дувану.“


Подсетимо да су многе владе говориле о алтернативама дувану, например о узгоју воћки, маслина, паприке и шта све не, али ниједан њихов пројекат није заменио дуван. По чему их шафран надмашује?

„У поређењу са осталим културама, код шафрана имамо огроман повратак средстава. Инвестираш у септембру, а већ у новембру уложени новац се враћа, а имаш и зараду. И то може да траје 7-8 година. Довољно је само окопавати биљку. Не мислим да постоји друга толико профитабилна култура.“

Прва летина шафрана ће бити послата на тестирање у различите лабораторије за анализу квалитета. Хасан Тахиров каже:

„У овом нашем региону не можемо да узгајамо ништа друго. Обрадиво земљиште је ограничено, распарчано. Ипак, регион нам је планински – неколико ари ту, хектар – тамо. А за шафран је то идеално. То је будућност. Ја верујем у оно што сам започео. Борићу се, радићу да би људи видели да се и овде дешавају чуда.“

Превод: Александра Ливен


Више из ове категориjе

Влогери помажу деци и тинејџерима

Деца и тинејџери су по својој природи радознали, а у данашњем дигиталном свету они, нормално, траже одговоре на своја питања на Интернету. Је ли могуће да се информација прикаже на атрактиван начин, путем видеа, а да истовремено садржи и елементе..

објављено 21.2.19. 15.10

27 година од проглашења Националног парка "Рила“ заштићеним подручјем

Дирекција Националног парка "Рила" прославља 27 година од проглашења Парка заштићеним подручјем. Парк се простире на укупној површини од преко 81.046  хектара у централним и највишим деловима Риле планине. Основан је 24.02.1992. године у циљу..

објављено 21.2.19. 12.17

Амбасадорка Муријел Берсет Коен: Бугарска је земља у којој се укрштавају разнолике културе

Ваша земља ме фасцинира спајањем култура и преплитањем различитих светова . У центру Софије видимо православне храмове, католич ку цркву , џамију , синагог у и ту сасвим близу су зграде политичких институција . У свим тим грађевинама..

објављено 21.2.19. 11.56