Шармантна, талентована, радосна и позитивна особа – таква је Соња Јончева која је 5. априла одржала концерт са Софијском филхармонијом у дворани „Блгарија“. На програму су била дела Маснеа и Пучинија. У дуетима се звезда Метрополитен опере појавила са својим братом - Марином Јончевим, који је такође и композитор. Диригент је био Доминго Хиндојан (Domingo Hindoyan) који је био први асистент Данијела Баренбојма у сезони 2014-2015. Берлинске Штатсопере. А од око две године је и бугарски зет – венецуелански диригент је супруг дражесне бугарске певачице. Двоје су допутовали у Бугарску са својим шестомесечним сином.

Виктор Стојанов, директор Софијске филхармоније даје неке појединости о организацији концерта:

„Ово пријатно изненађење приредили смо бугарској публици у сарадњи са фондацијом „Америка за Бугарску“. Соња Јончева је међу звездама светске оперске уметности. Има задивљујућу каријеру, програм њених наступа је планиран годинама унапред. Упркос презаузетости обавезама, нашла је времена да се врати у домовину и обрадује љубитеље класичне музике. Био је то заправо први у серији концерата коју смо планирали.“

Сјајну каријеру Соње Јончеве наговестила је њена победа на конкурсу „Опералија“ који организује и диригује Пласидо Доминго. Све чешће је представљају као „једну од најмаркантнијих звезда на оперском небу.“

Како се осећа у Бугарској где нема прилике да често долази:

„Бугарска је мој дом. Иако већ дуже времена живим далеко одавде, повратак на родну груду је нешто што ме увек испуњава позитивним емоцијама. Ту је моја породица, моја родбина. Осећам дужност да обелоданим свету како је овде одувек било великих талената оперске и класичне музике. И не само то. Бугарска негује природну обдареност подмлатка, оснажује и храбри оне који желе да свој таленат развију. Оно што увек и свугде наглашавам, и посебно у присуству страних медија, јесте да сам надасве Бугарка. Држим до тога да они то помену у својим публикацијама. Желим да останем верна земљи која ме је родила. Сећам се да је на почетку мог оперског школовања овде било више вокалних такмичења. На једном од њих извела сам арију из опере „Ајка“ бугарског композитора Парашкева Хаџијева и то ми је остало у сећању као незабораван доживљај. Једна од мојих омиљених песама је „Плавоока“ Георгија Златева-Черкина. Певале смо је са мојом учитељицом у Пловдиву Нели Којчевом којој сам изузетно захвална. Била је као мајка за мене. Пратила ме је на свим конкурсима и возила чак и ноћу, само да бих ја била свежа и одморна и била у стању да певам добро. Она сада живи у Јапану, али се дописујемо, а њени савети су мени јако драгоцени. Желела бих да једног дана припремим програм на коме би била искључиво бугарска дела. Људи у свету су знатижељни, хоће да открију све нијансе у боји гласа оперских уметника. Када човек пева на родном језику, показује друкчију страну свог талента.“

Превела: Ана Андрејева