Дипломатија је сложена, танка ствар, што посебном снагом важи за црквену дипломатију. То је јасно дошло до изражаја у беседама Васељенског патријарха Вартоломеја и патријарха бугарског Неофита, одржаних на Светој литургији на Аранђеловдан у катедрали Светог Александра Невског."

Васељенски патријарх је одбранио своју позицију архиепископа Константинопоља – Новог Рима.Основна порука његове беседе била је: "Ја сам наследник родоначелника православља!" И није престао да помиње "трагичне околности које су се у међувремену појавиле" -тако он назива упорну нежељу својих претходника из ХIХ века да признају независну бугарску цркву. Пост фактум одобрио је проглашење Бугарске егзархије 1872 г. за схизматичну, оцењујући то као позитивну тенденцијукоја се одупире "погубном" етнофилетизму.

Истовремено Његова Свесветостзапао је у противречност са самим собом, признајући пуно поштовање етничких специфичности сваког народа, укључиво и право на властито писмо. Чак се није поколебао да цитира познате речи из одбрамбеног говора комунистичког вође Георгија Димитрова на суду у Лајпцигу:"Када је у Немачкој Карл V разговарао на немачком једино са својим коњима, а писао на латинском, у "варварској Бугарској" стварана је књижевност на говорном словенском језику". Али се упркос томе у својом говору обраћао патријарху бугарском Неофиту са "Ваша Благости" уместо са "Ваша Светости".За Цариградску патријаршију Бугарска православна црква као да је остала Бугарска егзархија (дакле са статусом аутономне архиепископије, али под врховном јурисдикцијом Цариградске патријаршије) што значи да не може имати патријарха. Превазилажење схизме 1945. г. Вартоломеј је оценио као жалосну чињеницу, мотивисану једино окупацијом Балкана од стране Москве, која је угрожавала и сам опстанак Православне цркве на полуострву.

Поглавар бугарске Православне цркве Неофит није му остао дужан. Он се Васељенском патријарху обратио са "Ваша Светости" уместо са "Ваша Свесветости". И набројао све за Бугарску Православну цркву значајне годишњице: 1150. годишњицу примања хришћанства у Бугарској, 1145 година од утемељења прве бугарске архиепископије 870. године и нада све, 1235. г., "враћање високог статуса патријаршије уз знање и сагласност свих тадашњих патријарха православних цркава". И уместо да подсећа на стара трвења, нагласак је ставио на "вековно у Господу јединство наших двеју цркава". Што би "преведено" на обичан језик звучало овако: Ми смо једнаки и ни о каквим претензијама на врховну јурисдикцију од стране Цариграда не може бити речи.

Скандал међутим се није ограничио само на то.На церемонији доделе ордена "Стара планина" Васељенски патријарх је званично поставио питање враћања црквених сасуда, светих предмета и докумената који су за време Првог светског рата донети у Софију из манастира код Сереса и Драме. То је нешто што је одавно решено бугарско-грчким уговорима као и међународним конвенцијама.

Ко је добио, а ко изгубио од читавог тог скандала? Велики губиташ је, наравно, Васељенски патријарх, који је досада уживао изузетно добар углед како међу верницима, тако и међу световним људима у бугарском друштву. Позната и цењена су била његова залагања у области екологије, борбе против сиромаштва и заштите хришћана на Блиском истоку.Његове садашње претензије као и непоштовање према средствима јавног обавештавања које је он демонстрирао одбијањем унапред заказаног сусрета са њиховим представницима, неће проћи тек тако. Председник Росен Плевнелијев је такође допустио грешку, подлегавши сугестијама да уручи највише бугарско одликовањеВартоломеју, али је за разлику од других случајева реаговао брзо и адекватно тако што је признао да је направио гаф.

Без сумње као главни победник из те незгодне ситуације изашао је премијер Бојко Борисов. Он је одбио заказан сусрет са Вартоломејем.

Аутор: Константин Сабчев

Превела: Ана Андрејева