Поред уздржавања од хране животињског порекла, хришћански пост подразумева и уздржавање, односно прочишћење од лоших мисли и дела. Током поста су забрањена „бурна весеља и кола,“ а исто тако и сексуални односи. Као што је Свети Василије рекао: Корист од поста не ограничавај само на уздржавање од мрсне хране, зато што је истински пост удаљавање од злих дела.“ Ево шта је о посту рекао Свети Јован Златоуст: „Кажеш да постиш, увери ме у то својим делима. А која су то дела? Ако видиш сиромаха, удели му милостињу. Ако се нађеш са непријатељем својим, измири се са њим. Видиш ли на улици неко лепо лице, одврати свој поглед од њега. Дакле, не само да постиш стомаком, већ и очима и слухом, и рукама и ногама, и свим удовима тела. Руке нека посте уздржавајући се од сваке грамзивости и крађе. Ноге нека посте тако што неће ходати путевима греха. Очи нека посте тако што страсно неће посматрати лепа лица, нити у зависти гледати на добра других људи. Кажеш да не једеш месо, али чувај се да не гуташ похотљиво очима оно што видиш око себе. Пости и слухом својим не слушајући оговарања и сплетке. Устима и језиком својим пости и уздржавај се од ружних речи и шала. Каква нам је корист ако не једемо месо и рибу, а прождиремо своје ближње. Овај морални основ и народна веровања о суштини духовног и телесног уздржавања води човека правим путем и припрема га за предстојеће битне догађаје у животу. Или као што пише етнолог Анани Стојнев: „У Бугара се пост обавља на основу својеврсног синкретизма представа из дохришћанског периода и хришћанских правила и норми.“ А то је нашло одраз у кршењу забрана начина храњења на неке народне празнике, као и у непоштовању забране играња народних игара и кола током поста. Уместо кола, бугарски народ је измислио буенек (буенец, боенец) – реч је о отвореном колу које се игра уз песму, а које је неизоставан део девојачких обичаја чије се извођење временски подудара са Ускршњим постом. Прекидање поста сматрало се лошим знаком који ће донети невољу не само ономе ко га је прекинуо, већ и његовој породици, читавом насељу.

Фолклорна традиција је умногоме допринела богаћењу тренутака везаних за почетак и крај поста. Низ обредних радњи које претходе Бадњој вечери, када се приређује последња посна вечера, један је од најречитијих примера за то. Према истраживачима, људи су се још у старини придржавали привремених, сезонских ограничења одређених врста хране. Припреме за приношење жртве су такође налагале увођење привремених ограничења хране, јер је требало да све буде у изобиљу.

Пост у народној култури има и дубок духовни смисао. Уздржавање од одређених јела и усмеравање мисли ка нематеријалном и невидљивом, даје човеку снагу да издржи и преброди тешке тренутке. Још из давнине су људи знали да су немоћни пред силама природе, а једино оружје им је била снага духа. Пост се може протумачити и као својеврсно жртвовање самог себе пошто се човек одриче свега што је овоземаљско и пролазно у име небеског и вечитог. Пост је јачање духа, уздизање до бестрасне мисли, он даје човеку снагу да се супротстави прелестима света. Некада су говорили да пост „рађа“ пророке. Познато је да су жреци, шамани и травари практиковали уздржавање пре него што приступе извођењу ритуала. Данас неки православни духовници препоручују пост у одређеним случајевима, ван хришћанског календара.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова