Андријевдан – „Као што се зрна наливају, нек се налива све што је засејано…“

објављено 30.11.15. 11.27]

БНР Новини

Фотографија: архива

play

pause

stop

mute

unmute

max volume

/

Update Required To play the media you will need to either update your browser to a recent version or update your Flash plugin.

Свети Андреј је први између дванаесеторице Исусових апостола. Он је средином I века проповедао Христово учење у Витинији, Пропонтиди, Тракији и Македонији као и на обалама Црног мора. Неке од тих територија касније су постале део бугарске државе. Бугарска православна црква слави успомену на Светог Андреја 30. новембра, док се по Јулианском календару његов дан обележава 13. децембра.

Свети Андреј био је брат Светог Петра и исто као и он живео од риболова. Најпре је био ученик Светог Јована Крститеља, „но кад Јован указа прстом на Господа Исуса говорећи:“Гле, јагње Божје!“, Андреј остави свог првог учитеља и пође за Христом. (Јов. 1,29). „После тога када он с Петром ловљаше рибу покрај мора Галилејског, и Исус их позва говорећи: "Хајдете за мном, и учинићу вас ловцима људи", тада Андреј на позив Господњи одмах остави мреже и са својим братом Петром оде за Христом (Мт. 4, 18-20). Андреј би назван Првозвани, зато што је пре свих Апостола постао следбеник и ученик Исуса Христа". Пошто је у световном животу био рибар, вероватно га зато и данас на јужним обалама Црног мора подједнако поштују као и свети Никола. Сматрају га господарем бурних морских ветрова и олуја. У Југозападној Бугарској пак постоји веровање да је свети Андреј отац Светог Николе.

У народу се празник назива „Андрејевдан, Андреј, Едреј, Мечкинден“. Иако пада на дан хришћанског свеца, за њега су везани бројни пагански обичаји и веровања. Према раширеној народној легенди једног дана свети Андреј запреже у плуг вола и поче да оре своју њиву кад из оближње шуме искочи медвед и поједе вола. Свети Андреј се наљути, ухвати пакосну животињу и запреже њу уместо вола, па доврши орање. Популарна је и легенда која казује да је свети Андреј био испосник који је живео у шуми. За време испосништва је припитомио мечку. Након дугог поста требало је да оде у манастир да би узео свето причешће. Манастир је био далеко, па је светац узјахао медведа и јашући га стигао у свету обитељ. Пре но што га причести игуман га је питао шта је јео док је постио. Свети Андреј је одговорио да су му храна били шумско воће и млеко. Као што је познато млеко је мрсна храна која је забрањена за време поста. Он је то напоменуо свецу и почео да га кори што је нарушио завет и рекао да се лично он хранио кавијаром. Тада је светац предложио да сачекају знак од Господа. У једну зделицу је ставио мало млека, у другу – кавијара и прекрио их крпом. Оставио их је испред манастирске капије да преноће. Ујутру у зделици са млеком је била трава, а у оној са кавијаром – крв. Светац је добио благослов, а игуман му је дао причаст.

Неизоставна јела на трпези на Андријевдан су варива. Верује се да од Андријевдана дан је дужи за по једно просено зрно. Легенде казују да тога дана медвед излази из шуме и креће према селима да тражи храну. Уколико не нађе спремљено за њега јело, отима неко дете. Зато се по обичају уочи празника кувају зрна кукуруза, јечма, пшенице, пасуља која следећег дана присуствују на празничној трпези. На неким местима су у оџак бацали скувана зрна уз речи: „Ево ти медо, кувани кукуруз, немој појести сурови, ни стоку, ни људе!“ Према сујеверним представама ова нарицања чувају људе и летину од опасне звери, а још привлаче и плодност. Вариво се такође дели комшијама и родбини уз жељу: “Као што се зрна наливају, нек се налива све што је засејано на њиви и у башти!“.

Превела: Ана Андрејева

Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Подели

Андријевдан – „Као што се зрна наливају, нек се налива све што је засејано…“

Више из ове категориjе

Данас је Игњатијевдан: Који обичаји и веровања се везују за овај празник?

Божићне бајке од стакла или како оживљава једна помало заборављена традиција

Тајне беле алве: Традиционални рецепт који чува дух старих обичаја