Бугарска шума је природно благо којим се и данас поносимо. Напори за његово очување и одрживо коришћење почели су пре више година, а трају и у нашим данима. О опасностима које данас прете шумама у Бугарској разговарали смо са инж. Александром Дунчевим, шумским стручњаком Светског фонда за заштиту природе-Бугарска /WWF–Бугарска/ који посебну пажњу посвећује стварању могућности за очување вековних шума и унапређењу законске регулативе у циљу бољег управљања шумама у Бугарској.

“Шума није само извор индустријске сировине. Шума нема само економски значај. У исто време када говоримо о бугарским шумама, не смемо  заборавити на пораст економског интереса. Производња дрвне масе бележи раст од око пола милиона кубних метара годишње”, каже инж. Дунчев. „А то је на рачун других важних функција шуме – социјалне и еколошке. Социјална функција шуме подразумева не само могућност да људи скупљају дрва за огрев, већ и могућност за развој туризма. Веома често дојаве о илегалној сечи шума у Бугарској које се користе претежно у туристичке сврхе упућују управо туристичка удружења или грађани. Илегална сеча, бар привремено, уништава туристички потенцијал шуме.“

Бугари сматрају да је сеча у земљи масовна и неконтролисана, због чега је 2015. године друштво затражило увођење мораторијума на извоз дрвне масе. Бугарска извози сирову дрвну грађу, укључујући и огревно дрво, у суседне земље и управо ова контрадикторна пракса је довела до увођења забране. Мораторијум је укинут усвајањем измена закона у циљу стварања услова за бољу контролу производње дрвне масе. Мере које су донете овог лета имају за циљ да повећају транспарентност и могућност за директну грађанску контролу кроз стварање јавног информационог система. Смањен је интензитет сече, а уведене су и једноставне мере за сузбијање незаконите сече, забрањени су производња и превоз дрвне масе ноћу, предвиђено је увођење GPS уређаја за камионе који превозе дрвну масу.

Инж. Дунчев додаје да упркос строжим мерама, постоје случајеви када под снажним политичким и корупционим притиском контролни органи прикривају прекршаје. Стога се заштитници природе залажу за повећање одговорности власника компанија које се баве производњом дрвне масе.

Последњих година све очитија постаје чињеница да незаконита сеча и неодговорно понашање према природи код нас доносе велику штету бугарском друштву – до сада невиђене поплаве и клизишта, сушу и загађење воде за пиће. У 2015. години дошло је до снеголома, ледолома, ветролома и пожара који су такође нанели велику штету шумама.   

Социолошка истраживања показују да је очување шума најважнија еколошка тема за бугарско друштво. Активира се дијалог између еколошких организација и државних институција, што ствара могућност за заједничке контроле у шумама у циљу спречавања манипулисања подацима. Постоји и немали број заједничких пројеката попут оних за очување приобалних и вековних шума. Из Светског фонда за заштиту природе-Бугарска су заједно са шумским службеницима мапирали 25.000 хектара последњих вековних шума у Бугарској ван заштићених подручја. Уз помоћ државе створена је географско-информативна веб платформа gis.wwf.bg. Она пружа могућност за лоцирање одређене шуме, након чега се од Агенције за шуме могу затражити информације о томе да ли је за њу издата дозвола за сечу. Такође, 2015. године је свим грађанима омогућено да све примећене прекршаје у вези са шумама дојаве на број 112. Унапређењем прописа грађанима ће бити омогућено да учествују и у изради локалних планова управљања шумама.

Свако може допринети очувању бугарске шуме. Корак у том правцу су већа информисаност о њеним проблемима и жеља за већом транспарентношћу у управљању и коришћењу шума.

Превод: Албена Џерманова