Овим изазовним питањем обратио сам се једном од аутора раскошног албума „A Guide to Thracian Bulgaria“ („Водич кроз трачку Бугарску“). Име јој је Димана Трнкова и по струци је археолог. Међутим, њена професионална биографија, као и она Антонија Георгијева, једног од коаутора албума, одавно је везана за једну од малобројних издавачких кућа у Бугарској специјализованих за издања на страним језицима – „Вагабонд медиа“. Они су аутори и албума „A Guide to Roman Bulgaria“ („Водич кроз римску Бугарску“), којем ће такође бити посвећен посебан прилог.

Одговор Димане Трнкове на моје питање је био кратак: то су информације које сви археолошки налази и артефакти из доба Трачана пронађени на просторима Бугарске, дају о нашим прецима који, међутим, нису нам оставили писано наслеђе, осим ако се не сматра да је дивна унутрашња декорација трачких гробница, мада датирају из каснијег времена од египатских, врста пиктограма. Албум „A Guide to Thracian Bulgaria“ води нас на занимљиво путовање до тврђава на неочекиваним местима као што је она у непосредној близини необичног природног феномена – стеновите формације „Лавља глава“ крај реке Ропотамо; до светилишта која распршују таму попут Белинташа (стена у облику малог платоа у Родопима); до долмена названих „змајевим рупама“, у којима су, по веровању старих Бугара, живели змајеви, а касније су рушени због укрупњавања пољопривредног земљишта; такође и до камених кругова налик на Стоунхенџ, чија намена није позната.

„Ова књига је створена са амбициозним циљем да на енглеском језику исприча људима који немају појма ко су били Трачани, како су живели, у које богове су веровали, какве градове су градили, која су им најлепша  блага и зашто су толико волели златне предмете. Трачани су нам оставили велико наслеђе непроцењиве вредности, део којег су гробнице у Казанлаку и код села Свештари - јединствени споменици који се налазе на Унесковој листи светске културне баштине, као и нестинарство, тајанствени плес на жеравици, које је уврштено на Унескову листу нематеријалног културног наслеђа“, каже, не без поноса, Димана Трнкова, сумирајући резултате рада ауторског тима, у чијем је саставу и Миглена Василева, такође археолог и консултант.

Као код сваког сусрета са прошлошћу, многе ствари су подложне тумачењу, док је недвосмислених чињеница мало. Чак и један мали предмет попут сребрног огледала поставља питање да ли је то само свакодневни предмет или неки симбол дубљег значења.

„Оно може да има и магијску функцију и да симболизује део приче о Дионису кога су Титани растргли на комадиће. Један од предмета којим су га намамили, је огледало. Веровање о препорађању има веома дубоке трачке корене и огледало је део ових симбола.“

Постоји јасна веза између трачке и грчке културе. Према раширеном мишљењу, бог Дионис, најзагонетније божанство грчког пантеона, је трачког порекла и преузет је од стране Грка, али битније је да су се две суседне културе међусобно прожимале. А о томе да су трачки симболи, или бар неки од најзначајнијих, христијанизовани, нема никакве сумње. Богиња мајка је у хришћанској религији постала Света Марина, једна од најпоштованијих светитељки на подручју бугарске планине Странџе, где су у највећој мери очувана веровања, обреди и обичаји древних Трачана. Опет у Странџи, у близини Малог Трнова, откривамо и други симбол:

„Тамо се у неким црквама још увек може видети лик Светог Георгија, али то није икона, већ барељеф са приказом трачког коњаника, прича Димана Трнкова. - Очигледно да су градитељи цркава наишли на трачко светилиште и решили да је овде приказан Свети Георгије.“

На предњој корици књиге „A Guide to Thracian Bulgaria“ налази се дивна слика изласка сунца изнад светилишта Харман каја у Родопима, у близини којег је и муслиманско свето место. Такав је случај и са гробницом Демир баба теке (текија) у Разградској области, на североистоку Бугарске, која се налази недалеко од трачке гробнице код села Свештари. Оба култна споменика су на подручју историјско-архитектонског резервата „Сборјаново“ који представља јединствен комплекс насеља, светилишта и некропола из дубоке древности. Међутим, иако су камење и разни елементи трачких светилишта коришћени за потребе каснијих религија, људи су кроз векове сачували веровања у моћ природе, ватре и митска бића, обичаје и традицију својих предака, тековине цивилизације. Приликом припреме путовања кроз „трачку“ Бугарску, добро је имати у виду пре свега јужни део земље, изузев гробнице крај села Свештари и музеја у Враци, који се налазе у другим крајевима Бугарске.

Кимберли Крејго /Kimberly Crago/, један од читалаца књиге „A Guide to Thracian Bulgaria“ коју је купио у једној софијској књижари, свој кратки осврт на њу објављен на сајту Амазон завршава речима: „Бројни мегалитски споменици и гробнице описани у овој књизи, терају ме да се вратим и видим још многе ствари у Бугарској“.

Превела: Марина Бекријева

Фотографије: Антони Георгијев / Историјски музеј „Искра“ у Казанлаку