Осмог новембра Бугарска православна црква прославља Сабор Светог Арханђела Михаила, принца анђела и заповедника небеске војске у борби против мрака и демонских сила. Православна традиција помиње много арханђела али се само седам њих слави по имену и стоји најближе Богу. Свако од њих има посебну мисију – један је гласник Божији, други нам дарује исцељење Божије, трећи нам носи Божанску светлост, а Арханђео Михаило је чувар душа, заштитник праве вере и борац против зла. Због тога га најчешће представљају како у десној руци држи копље којим се бори против Луцифера, а у левој – зелену палмину гранчицу.  

У народним веровањима Арханђео Михаило је један од браће светих јунака коме су приликом поделе света припале мртве душе. Он узима душу на самртном одру, мерећи човекова добра и зла дела за живота те га по заслузи шаље у рај или ад, а праведницима дарује јабуку. Због тога га верници сматрају Анђелом смрти, а називају га Душовадником. Бугари су веровали да ако се умрли осмехује, онда му је Арханђео Михаило поклонио златну јабуку. 
 
На празник се за свеца кува жртвено јело, припремају су масовни празници и сабори, служе се свечане литургије. У суботу пред Аранђеловдан обележавају се и Велике задушнице. 

Аранђеловдан је други по значају јесењи празник у бугарској народној традицији после Митровдана. У многим рејонима земље тога дана се коље жртвена животиња и пече се тзв. „рангеловски“ хлеб. Најстарији члан породице ломи хлеб и каже: „Свети Арханђеле и Сви Свеци, помозите нам, ми вас поштујемо и ломимо колач да се роди муж до тавана!“ Онда се хлеб прелива вином, а домаћица у шакама то вино сакупља и њиме шкропи кућу за берићет. За празник се обавезно спрема овчетина или шиљежетина, кува се жито, пасуљ и части се црним вином. 

На дан Арханђела Михаила у Бугарској славе сви који носе име Ангел, Ангела, Архангел, Гавраил, Гаврил, Мила, Милен, Милена, Михаил, Михаел, Михаела, Огњан, Пламен, Пламена, Рада, Радка, Радослав, Рајко, Рајна, Рангел, Раја.

8. новембар је и професионални празник службеника Министарства унутрашњих послова.

Уредила: Весела Крстева