„Рибљи светац“, „мокри свети Никола“ тако у народу зову празник Никољдан који обележавамо 6. децембра. Тога дана црква слави Светог Николу Мирликијског Чудотворца. Још за живота он је био познат по својим чудесима, која су се дешавала и после његовог успења. Свети Никола је остао у историји и као жестоки противник јереси и паганства, али је у неким националним иконографским традицијама дочараван са цртама предхришћанских божанстава. У бугарским фолклорним предањима и легендама свети Никола има много лица – он је и млад лепотан необичне физичке силе,и старац дуге седе браде. Али независно од старости увек је са великим златним крилима и лети изнад мора и океана. Стари свети Никола носи први снег – тресе велику белу браду и падају беле пахуљице. Тако је настала и народна изрека: Данас му је дан, сутра му је снег.
Према народно-хришћанској митологији, када је Господ Бог делио земљу и небо, Николи су припала сва мора, реке и језера, те све што живи у води. Даровао му је и крила да би надгледао непрегледну морску пучину. Тако је он постао заповедник ветрова и олуја, а његов слуга је био шаран. У народу се причају бројне легенде о чудотворној моћи свеца и како је спасавао људе од потонућа. Истакнути бугарски етнограф Димитар Маринов(1846-1940.) забележио је и неколико прича очевидаца. У једној од њих се прича о мушкарцу и жени који су кренули ка Светој Гори. Господ је одлучио да им да знак и смрзнуо Црно море. Они су му се обратили молитвама и обећали да саграде цркву од тамјана и да направе бачву од воска. Господ је тада одмрзнуо таласе и они су наставили свој пут. Међутим, мушкарац је одлучио да не испуни дато обећање, те им се тада брод разбио и он је погинуо. А Свети Никола, који је одмах стигао да помаже, спасио је само жену.
Ако из неког разлога не можете да обезбедите шаран за Никољдан, онда обавезно треба да пронађете неку рибу с љускама. Уколико нека љуска падне на под или земљу обавезно је морате дићи да је неко случајно не нагази. Сматра се да су оне свете и ако их не поштује човек може да доживи неку беду. Кажу такође да на Никољдан свако треба да чачка зубе рибљом кости – то је својеврстан ритуал за здравље. Иначе се кости шарана не бацају на смеће, већ се обавезно спаљују, закопавају у земљу или пак пуштају у реку, пошто се тако умножавају плодност и благостање. Оставља се само тзв. крстић – кост са темена шарана у облику крста. Народ сматра да она чува од урока.
Светог Николу за свог покровитеља држе рибари и морепловци, трговци, ловци и воденичари. За свој професионални празник изабрали су га морнари, банкари и трговци. У част свеца у Бугарској је подигнуто на стотине цркава, а народни празник, премда и у великој мери осавремењен, слави се скоро у свакој породици.
Превод: Александра Ливен
У нашим данима људи се 1. априла забављају када успеју да разним смицалицама и шалама обману некога и не љуте се, ако их неко превари и на њихов се рачун нашали. У бугарском народном календару не постоји посебан Дан посвећен пошалиц ама ,..
На Међународни дан жена осврћемо се на нека бугарска народна веровања о мушкарцу и жени. Ако кренемо од библијског сижеа о Адаму и Еви, открићемо да га је бугарски фолклор протумачио на свој начин. Бог је створио Адама, удахнуо му живот, али..
Тодорова субота, један од значајнијих празника у бугарској традицији, ове године обележава се 8. марта, у суботу после Белих поклада . Народна веровања кажу да свети Тодор има важну улогу у буђењу природе и припреми за нови живот. Према предању, на..