Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Вихра Баева о новом издању зборника „Змај, змајица, аждаја и ала“

„Змајеви постоје, питање је само да ли у објективној или субјективној стварности“

БНР Новини
Корица и илустрација зборника. Сликар: Христо Нејков
Фотографија: лична архива



31. јануара у Великој сали Бугарске академије наука /БАН/ састављачи зборника „Змај, змајица, аждаја и ала“ су представили његово ново издање. Књига која има 400 страница садржи песме, бајке, предања и легенде, гаталице и изреке; описане ритуале и магичне праксе, савремене анегдоте и приче. Сви ови текстови записани су последњих деценија. Промоцији књиге присуствовале су „Бистришке бабе и њихове унуке“, а глумица Татјана Лолова је читала неке од текстова објављених у зборнику. Доц др Вихра Баева, његов одговорни уредник прича:

Ова књига је резултат пројекта који је разрадила екипа Института за етнографију и фолклористику са Етнографским музејем при БАН. Радили смо три године, а у екипи нас је 13 колега. Пронашли смо текстове који су објављени и очувани у богатом и занимљивом архиву Института, а користили смо и личне архиве. Покушали смо да мало осавременимо језик преко пажљивог уређивања текста и додавања неких коментара који би савременом читаоцу помогли да се дубље упозна са фолклором.

Ова тема је присутна још откако је бугарска наука начинила своје прве кораке – наставља доц. др Баева. – Овај јарак, колоритан и веома занимљив лик је широко заступљен у свим жанровима бугарског фолклора. У нашим данима змај се појављује у вицевима, посебно у онима на интернету који се сматрају активним фолклорним жанром. Можемо рећи да су змај, аждаја и ала сродна бића, јер су чудовишта која по нечему подсећају на змију. Ипак, змија је гмизавац који реално постоји иако је и за њу везана богата симболика која је регистрована још почетком људске историје. Док су змај, змајица и ала, бар са наше тачке гледишта, у сфери фантастичног. Иначе, многи људи тврде да су их видели и били у контакту са њим. Змај е главни лик, има пуно функција – повезује се са подземним светом, али се може повезати и са небесима јер има крила и лети, избацује ватру, види се као светлећа кугла на небу. С друге стране, змај је везан и за воду – живи у кладенцима, изворима и рекама, као и на високом дрвећу, зато је и познат као „змај горјанин“. Лик који је свугде присутан у свету наших предака. Због тога мислим да је он наследник неког древног божанства које, због хришћанизације, није очувано у свом првобитном облику, али иако у "скривеном облику" и даље постоји – чак и у најновије време.

Доц. др Вихра Баева (последња десно) на теренским истраживањима у селу Пирину Фотографија: Владимир Мачоков

Вероватно сте приметили да су у православним црквама, у основи крста који се налази у средини олтарске преграде, приказана два симетрична змаја који као да чувају светлост. О значају тог лика у хришћанству прича доц. Баева.

У хришћанству змај је пре демонизован, повезује се са сатаном и борбом неких светаца против њега, посебно са борбом Светог Георгија који је најснажније оличење борбе доброг против злих сила. Снагом вере свеци увек побеђују аждаје и тако утврђују хришћанство. Ту видим једну од улога змаја у фолклору - да чува, да штити своје од туђег. Ликови змаја сусрећу се и на спољашњим зидовима цркава, изнад врата – поново је у питању граница која се мора чувати.

Зборник садржи и текстове посвећене змајици – змајевој сестри или жени. Њена љубав је опасна, исто као и љубав змаја. У кога се змај односно змајица заљуби тај постаје блед, испијен... Аждаја може да прогута све што јој се нађе. Опасна је за летину – може је украсти и пренети на неко друго место.Ала је везана првенствено за атмосферске услове – за олује и градове, уништава летину. Аждаја и ала су претежно женског рода и противници су змаја – газде и чувара. Веровало се да су олује резултат драматичних борби између змаја и аждаје или але. О овим митским бићима записане су и занимљиве приче.

За фолклор је веома карактеристична комбинација озбиљног, страшног и смешног. Постоје бајке о болешљивим момцима који захваљујући срећи и бритком уму успевају да победе чудовишта. У једној причи која је записана 80. година ХХ века прича се о змају који се разболео и пао на земљу. Из БАН су одмах узели његово тело за испитивање. Не знамо резултате тог испитивања. Наравно, кажем то у шали, али Бугари имају уобразиљу тако да нам је задовољството радити са свим овим текстовима.


Превод: Албена Џерманова


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Бугарски ћилими у Паризу – културна дипломатија на делу

Бугарски културни институт у Паризу „заблистао“ је у бојама традиционалних бугарских ћилима. Аутентични ћилими из 19. и 20. века по први пут су представљени на изложби отвореној у француској престоници. Колоритна експозиција у галерији Бугарског..

објављено 23.4.24. 10.05
Божана Славкова

Бугарска песникиња победница такмичења „Mili Dueli“

Божана Славкова победила је на највећем међународном такмичењу у писању поезије „Mili Dueli“, као први бугарски аутор који је освојио главну награду. Девето издање такмичења окупило је 711 аутора из 104 земље, а у финалних 50 ушло је троје Бугара. Млада..

објављено 22.4.24. 09.49

Дијан Костов показује у Бриселу нове димензије хришћанске уметности

Бугарски сликар Дијан Костов „трансформише“ највећу базилику у Бриселу кроз изложбу инсталацију „Раскршће – цена избора“, преноси БТА. 17-метарска платна на којима су приказане сцене из живота Исуса Христа и Пресвете Богородице красиће фасаду Базилике..

објављено 21.4.24. 10.35