На конференцији Програма за подршку цивилном друштву у Бугарској, одржаној ових дана Институт „Отворено друштво“ је представио импресивне податке о невладиним организацијама у Бугарској. Од периода ширења сектора у раним 90. годинама запажа се сталан раст у свим областима. У последње време, чини се, број непрофитних организација је достигао врхунац и годишње се у судски регистар упише у просеку између 800 и 900 нових организација које раде у корист друштву. С данашњим датумом регистровано је преко 15 хиљада невладиних организација, које делују у око 900 насељених места. Око трећине њих бави се разним активностима у Софији. Међу тим активностима преовлађују образовање, култура, спорт и заштита људских права, а највећи део отпада на спорт. Број спортских клубова је више од 3.500. Из „Отвореног друштва“ су покушали да утврде шта тера људе да сваке године региструју нове организације. Према критички расположеним посматрачима мотиви су користољубиви и везани за представу како су то „богате организације у којима раде добро плаћени људи". Реална статистика показује међутим да трошкови неких између најактивнијих организација у том сектору су испод 10.000 евра годишње, а често не премашују 2.500-3.500 евра.Преовлађују мале организације које не могу приуштити запошљавање службеника, па се у 60 одсто случајева рачуна искључиво на волонтерски рад. Запослениу невладином сектору су махом жене, већина њих – са високим образовањем и владањем енглеског језика, али за ту добру квалификацију зараде су ниже оних у државној управи и приватном сектору. Према „Отвореном друштву“ истина је да постоје различити механизми који мотивишу грађане да се организују, а процеси у земљи и Европи стално указују на потребу од невладиних организација и одлука, које воде променама на боље у друштву.Упркос томе читавих 80 % бугарских грађана зазире од било каквог организованог облика учешћа – без обзира да ли је у питању политичка странка, синдикат, читаоница (Дом културе) или невладина организација, констатују са забринутошћу стручњаци Института.

Уредио:  Стоимен Павлов

Превод: Ана Андрејева