Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Археологија свемира, плаве променљиве и глобално загревање

БНР Новини
Фотографија: архива

Која је веза између археологије, астрономије и екологије? Одговор на то питање може да нам врати национално самопоуздање, а дају га чланови „Радионице из астрономије“ коју организује Физички факултет Софијског универзитета „Свети Климент Охридски“. Мартовска предавања посвећена су бугарском раду у најзначајнијој у свету стручној лабораторији ЦЕРН, а теме су: „Археологија свемира“, „Јарке плаве променљиве – џиновске звезде“ и „Глобално загревање и глобално решење“.

СнимкаПо речима Ивајла Станева – организатора радионице, заједничко у њима је бугарско учешће у научним пројектима у сфери атомске физике, астрономије и геофизике.

„Археологија свемира“ истражује прошлост Васионе и теорију великог праска из којег се претпоставља да се формирала такозвана „примарна супа“. Њене компоненте су елементарне честице, какав је и Хигсов бозон, прецизира доцент Венелин Кожухаров, један од еминентних бугарских физичара који су радили у ЦЕРН-у:

Снимка- Засада, наставља он, располажемо поузданим подацима да у свемиру постоји материја која приморава галаксије да се међусобно привлаче – то је „тамна материја“. Она чини 25% свемира. Међутим, чудније је то што је остали садржај свемира енергија која одбија галаксије – такозвана „тамна енергија“ која пак чини 70% њега. Тако да не завршава се све Хигсовим бозоном, али је он важан корак на путу изградње једног потпунијег модела свемира и његове будућности.

СнимкаО узроку због којег астрономија испољава посебно интересовање за јарке плаве променљиве, које експлодирају у супернове прича Ганчо Ганчев, докторант Катедре за астрономију. „Почетак је ставио сам Едвин Хабл – прецизира он – а посматрања у Бугарској почињу 80. годинама ХХ века и настављају се до данас.“

- Све то нам помаже да откријемо тајну еволуције свемира, али исто тако и настанак елемената који нас граде. Ми се састојимо од звезданих елемената! На пример, наша крв садржи гвожђе, а оно је формирано управо у недрима супернова. Као што је рекао Антоан Лавоазје: „Ништа се не губи!“

СнимкаМеђутим, Лаовоазјеове речи не бисмо користили када је у питању глобално загревање. На питање да ли постоји глобално решење проблема, лектор Тихомир Димитров, магистар на катедри астрономије, даје категоричан одговор:

- У ствари, решење постоји, али оно зависи од сваког од нас и то тачније од влада у светским размерама. Потребне су конкретне мере у борби против загађења животне средине угљендиоксидом. Чињенице сведоче да је његов ниво у атмосфери у сталном порасту и концентрација већ достиже критичне бројке. Проблем се погоршава и то брзим темпом, наводи Тихомир Димитров.

Више о бугарском доприносу светској астрономији ћете сазнати у оквиру радионице. Лекције се одржавају сваког четвртка у згради Физичког факултета, а врата су отворена за све, независно од старости и образовања. А враћајући се Лавоазјеу, можемо рећи: Ништа се не губи, нарочито када се односи на допринос науци.

Превод: Александра Ливен

Фотографије: лична архива



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Прелазна влада положила заклетву

Председник Румен Радев потписао је указ о именовању новог састава прелазне владе, који је Димитар Главчев предложио. Такође, шеф државе је расписао изборе за ЕП и народне посланике за 9. јун 2024. године. Председник Румен Радев и потпредседница..

објављено 9.4.24. 09.40
Красимир Караилијев

Красимир Караилијев из Братиславе: Морамо очувати Бугарску и показивати је свету

Красимир Караилијев је рођен у Словачкој, али је његова фамилија из Бугарске. Потомак је бугарских баштована чија се слава крајем 19. и у првој половини 20. века пронела Европом. И данас је живо сећање на њихове баштованске вештине...

објављено 8.4.24. 11.05

Популација европског бизона у Бугарској се полако обнавља

У источним Родопима тренутно слободно живи 17 јединки европског бизона. Подељене су у 2 крда, а први рођени код нас зубар у дивљини већ има своје младунче. Из Фондације "Дивљи Родопи", која ради на пројекту обнављања ове доскора нестале врсте у..

објављено 6.4.24. 11.05