Која је веза између археологије, астрономије и екологије? Одговор на то питање може да нам врати национално самопоуздање, а дају га чланови „Радионице из астрономије“ коју организује Физички факултет Софијског универзитета „Свети Климент Охридски“. Мартовска предавања посвећена су бугарском раду у најзначајнијој у свету стручној лабораторији ЦЕРН, а теме су: „Археологија свемира“, „Јарке плаве променљиве – џиновске звезде“ и „Глобално загревање и глобално решење“.
По речима Ивајла Станева – организатора радионице, заједничко у њима је бугарско учешће у научним пројектима у сфери атомске физике, астрономије и геофизике.
„Археологија свемира“ истражује прошлост Васионе и теорију великог праска из којег се претпоставља да се формирала такозвана „примарна супа“. Њене компоненте су елементарне честице, какав је и Хигсов бозон, прецизира доцент Венелин Кожухаров, један од еминентних бугарских физичара који су радили у ЦЕРН-у:
- Засада, наставља он, располажемо поузданим подацима да у свемиру постоји материја која приморава галаксије да се међусобно привлаче – то је „тамна материја“. Она чини 25% свемира. Међутим, чудније је то што је остали садржај свемира енергија која одбија галаксије – такозвана „тамна енергија“ која пак чини 70% њега. Тако да не завршава се све Хигсовим бозоном, али је он важан корак на путу изградње једног потпунијег модела свемира и његове будућности.
О узроку због којег астрономија испољава посебно интересовање за јарке плаве променљиве, које експлодирају у супернове прича Ганчо Ганчев, докторант Катедре за астрономију. „Почетак је ставио сам Едвин Хабл – прецизира он – а посматрања у Бугарској почињу 80. годинама ХХ века и настављају се до данас.“
- Све то нам помаже да откријемо тајну еволуције свемира, али исто тако и настанак елемената који нас граде. Ми се састојимо од звезданих елемената! На пример, наша крв садржи гвожђе, а оно је формирано управо у недрима супернова. Као што је рекао Антоан Лавоазје: „Ништа се не губи!“
Међутим, Лаовоазјеове речи не бисмо користили када је у питању глобално загревање. На питање да ли постоји глобално решење проблема, лектор Тихомир Димитров, магистар на катедри астрономије, даје категоричан одговор:
- У ствари, решење постоји, али оно зависи од сваког од нас и то тачније од влада у светским размерама. Потребне су конкретне мере у борби против загађења животне средине угљендиоксидом. Чињенице сведоче да је његов ниво у атмосфери у сталном порасту и концентрација већ достиже критичне бројке. Проблем се погоршава и то брзим темпом, наводи Тихомир Димитров.
Више о бугарском доприносу светској астрономији ћете сазнати у оквиру радионице. Лекције се одржавају сваког четвртка у згради Физичког факултета, а врата су отворена за све, независно од старости и образовања. А враћајући се Лавоазјеу, можемо рећи: Ништа се не губи, нарочито када се односи на допринос науци.
Превод: Александра ЛивенОд 10. до 14 априла у ски зони изнад Банског у оквиру Међународног курса за обуку паса трагача на терену ради преко 30 водича и инструктора паса трагача. Општина Банско на својој званичној Фејсбук страници јавља да увежбавају акције спасавања у..
На Међународни дан поштовања биљака – 13. април, који Бугарска обележава први пут, Ботанички врт БАН у Софији отвара врата за "Пролећне сусрете са биљкама", јављају организатори. Иницијатива посвећена невероватној разноликости, лепоти и значају..
Румунија покушава да ограничи коцкање Румунски парламент усвојио је закон којим се забрањују коцкарнице у местима са мање од 15.000 становника, јавља Digi24. Ово је компромисно решење у односу на првобитни амбициозни нацрт социјалдемократа..
Празник самардале повод је да становници Нове Загоре изађу на улицу да одају почаст свом најпопуларнијем зачину, који је постао нешто као туристички..
Данас, 27. априла, село Царевец, у околини града Мездре, домаћин је трећег издања Фестивала сапуна, који представља типичан локални обичај који се..
"Шта посејеш, то ћеш и пожњети", каже народ. А пролеће је време за сетву. По традицији, у ово доба године град Севлијево је домаћин дуго ишчекиваног..