Млади саксофониста Христо Големинов је наследник две чувене музичке фамилије. Унук је великог бугарског композитора Марина Големинова и син Камена Големинова – познатог диригенте који је оставио запажени траг у култури Бугарске и Португалије, где је провео последње године свог живота.

Његов други деда је Георги Бадев – познати код нас и у свету виолиниста и педагог. Дакле, музичар је популарна професија у обе фамилије. Није могуће да набројимо све њене представнике, али не смемо мимоићи Христову мајку – Румјану Бадеву, виолинисткињу која дуго година свира у саставу Симфонијског оркестра Порта у Португалији. Независно од чињенице да су сви око њега посвећени „озбиљној“ музици, Христо се определио за саксофон и џез. Савладао је класични репертоар за тај инструмент, али последњих година све чешће изводи џез композиције. Његов први наступ на бугарској сцени је био 2016. заједно са добро познатим џез музичарима Константином и Александром Владигеровим (клавир и труба) и Стојаном Јанкуловим (удараљке). Квартет је имао концерте у Русеу и Софији.

Христо зна неколико језика, одлично говори и бугарски, мада и са благим нагласком, што је сасвим нормално за човека, рођеног у страном језичком окружењу.

- Рођен сам у граду Порто, који је други по величини у Португалији – прича Христо – али живим у Ешпињу, градићу на мору, недалеко од Порта. Тамо сам завршио музичку школу код Жилберта Бернардеша, са којим радим и дан данас на универзитету ESMAE –Escola Superior de Música e Artes do Espetáculo у Порту. Он је асистента проф. Хенка ван Твилерта, Холанђанина који већ више од 20 година живи у Португалији и покренуо обуку из саксофона у земљи. Мени припада част и задовољство да будем његов студент. Иначе главни део нашег образовања чини свирање у ансамблу. Тренутно нас има 12 саксофониста, заједно са нашим учитељем Хенком. Изводимо веома озбиљан репертоар – Шуберта, Баха, Барбера, свирамо танго… како кажемо „од свега по нешто“.

Заједно са студентским ансамблом Христо има превише ангажмана. Активно наступа у Португалији, а бар једном годишње – и у иностранству. Млади саксофонисти и њихов професор су свирали у Европи и САД. Поред обуке као инструменталиста, наш млади сународник учи компоновање и оркестрацију. А своје прво ауторско дело насловљено „Песма бр. 1“, написао је за концерте с браћом Владигеровим. Подсетимо да су они унуци бугарског класика Панча Владигерова, рођени су у Бугарској, али већ више година живе у Бечу.

Ево шта каже Христо о свом професионалном избору:

- Када сам напунио 6 година почео сам да учим музику и одлучио да свирам тубу, али сам ускоро одустао од те „дивне идеје“. Онда сам се определио за трубу. Међутим, испоставило се да за тај инструмент треба да сачекам док ми не порасту зуби. Мајка ми је испричала како сам на мом 7 рођендану изјавио да ћу свирати саксофон. Пробао сам да изведем нешто на старом инструменту који су ми дали те нисам га већ никада оставио. Када сам постао активнији на пољу џеза, Пепа Бадева (друга супруга Георгија Бадева) је одлучила да ме упозна са Владигеровим унуцима. Наше се породице знају већ више година, али ми, представници треће генерације, нисмо се лично састајали. Десило се то у Бечу. Пробали смо да свирамо заједно, па су онда они позвали Стојана Јанкулова и организовали концерте у Бугарској... Сада све чешће радо свирам џез. Та ми музика поклања радост да будем прави ја, дарује ми слободу да размишљам, осећам и причам на властити начин.

Превод: Александра Ливен