Таленат за време комунизма је самостално преживљавао уинат држави и репресивном апарату

Екатерина Бончева
Фотографија: БГНЕС

Комунистичка Служба Државне безбедности (ДС) покушавала је да за своје пропагандне циљеве примора музичаре да јој се повинују како је то чинила и у свим другим областима живота. Главни задатак је био да уметност постанеоружје које постиже циљеве идеолошке борбе и снажан инструмент идеолошке сарадње са другим народима.” То разоткрива зборник “Државна безбедност и бугарска музичка уметност” Комисије за откривање досијеа.

Снимка1967 г. је створен Шести одсек Државне безбедности за борбу против политичких неистомишљеника – по узору на утемељени претходне године у Совјетском савезу Пети одсек КГБ – прича Екатерина Бончева, члан Комисије за досијее. – Овим документима показујемо како је Државна безбедност покушавала да под руководством комунистичког режима уништи традицију буржоаске Бугарске и подстакне стварање нове социјалистичке уметности исто као што је покушала да створи и социјалистичку науку. Међутим на основу партијских директива није могуће развијати нити науку, нити уметност. Зато је музичка уметност успела да преживи тај период. Пружан је отпор, рецимо одбијано је постављање бугарских опера са мотивом да не унапређују таленат певача. Неки забавни интерпретатори су чинили покушаје да у свој репертоар укључе песме западних композитора.

У зборнику нећете наћи приче о концентрационим логорима и тортурама него је приказан механизам праћења и присиљавања људи духа да буду подређени властима.

Чак и да нису вршене репресалије, на снази су биле забране које су имале утицаја на личну и професионалну судбину музичара – прича још Екатерина Бончева. – Ево једног примера са Софијском опером чијих 280 чланова је требало да учествује у међународном фестивалу у Белгији. На препоруку Државне безбедности 16 чланова је добило забрану да путује у Белгију зато што сунепријатељски расположени према политици партије”. Да би пратили како се понашају остали музичари и певачи у иностранству на службени пут у Белгију су послата четири актуелна и 13 бивших агента ДС. Једном речју свако ко је хтео да напредује у каријери и да учествује у представама у иностранству морао је задовољавати најважније критеријуме који нису били уметничке, већ политичке природе. На свакој турнеји су била и поверљива лица која су надгледала понашање музичара.Нису то били искључиво службеници ДС, него су врбовани и неки чланови трупе. Доушници су обавештавали власти о томе колико је рецимо песама отпевала Богдана Карадочева на једном светском сајму у Монтреалу, какве је хонораре зарађивао Никола Ђузелев – све је то апсолутно непотребна информација која нема никакве везе са заштитом националне безбедности. Једноставно је систем користио нехумане методе да би се одржао на власти и све више обогаћивао. Сви ти агенти и службеници на платном списку Државне безбедности, без обзира да ли су били чланови састава или не, путовали су бесплатно по свету, имали добра примања и зарађивали за рачун стваралаца. Данас пак мирне душе примају добре пензије.

Архиви ДС, премда и добрим делом уништени сведоче о 80 агената – свенародних миљеника чија имена закон не допушта да буду оглашена. Истини за вољу нису сви поклекли пред властима и у том смислу је таленат успевао да преживи самостално, по речима Екатерине Бончеве, не уз подршку државе и Државне безбедности, а упркос њима.У документима се могу наћи многи куриозитети који разоткривају примитивну свест и жестоки однос комунистичких руководилаца и њиховог репресивног апарата према талентованим и слободоумним људима. Један од њих се односи на “диско заразу”, која је допустила да се у земљи прошири утицај западњачке културе, па је ту “демократизацију” требало пренети на колосек марксизма и исправне партијске политике.

Што се тиче тога да ли се јавност занима за ту информацију, важно је то што јој се кроз читање тих докумената гарантује право на информисани избор – тако оцењује смисао откривања архива ДС Екатерина Бончева. – На жалост партије и друштво нису показали пуну политичку вољу за лустрацију ,иначе данас, 27 година касније, не бисмо говорили о мрачњашком систему Државне безбедности. Комисија за откривање досијеа међутим у току више од 10 година обавља свој рад што никако није мало.”

Превод: Ана Андрејева

print Штампај
Више из ове категориjе
Фотографија: БГНЕС

Хроника балканских догађаја

Крупне промене у влади Турске На ванредном састанку турског премијера Биналија Јилдирима и председника Реџепа Тајипа Ердогана донета је одлука о променама у саставу владе. 15 од досадашњих министара задржало је фотеље, шест..

објављено 21.7.17. 12.57
Директор Дипломатског института Тања Михајлова

Бугарске дипломате обележавају свој професионални празник

19. јула 1879. године Кнез Александар I Батенберг је именовао прве дипломатске представнике Бугарске после њеног ослобођења. То су Драган Цанков, Евлоги Георгијев и Димитар Кирович. 120 година касније, тадашњи министар спољних послова Надежда..

објављено 19.7.17. 17.10

Марија Кондратенко: Запад није успео да открије тајну бугарског киселог млека

Направити добро кисело млеко је исто као да на свет донесеш здраву бебу. Ето, толико је деликатан тај процес, биле су речи инжењера Марије Стефанове-Кондратенко. А да ли сте се некада питали по чему се разликује бугарско кисело млеко од јогурта?..

објављено 19.7.17. 09.50