Шарање ускршњих јаја – животворно наслеђе Велинграда

Фотографија: БГНЕС

Није познато када је настала традиција шарања јаја. Према неким историјским и археолошким подацима обичај фарбања и даривања јаја је постојао још у древном Египту, у Персији, Pиму, Kини и Грчкој. Pитyaли везани за ову традицију симболизовали су рађање живота, плодност и очишћавање. Поклањање јаја, обојених у црвено, за Васкрсење Христово један је од најстаријих обичаја који је раширен међу свим хришћанима у свету.

У прастара времена јаја су бојена само у црвено. Црвена боја је симбол Христове крви, али истовремено и Божије љубави према људима. Данас се ускршња јаја шарају са различитим бојама, али по обичају прво јаје се увек боји црвено.

Поред фарбања, на нашим просторима постоји и традиција да се бела љуска јаја црта воском. Веште руке мајсторица које шарају јаја претварају обична јаја у уметничка дела. Таква јаја код нас зову писанице. Посматрати процес шарања је права атракција.

Снимка
Веома цењен је рад мајсторица писаница у планинском граду Велинграду. Овде припрема за Васкрс почиње одмах после Тодорове суботе, 40 дана пре Васкрсења Христовог. Тада се јаја спремају тако што се на њих оцртавају бледе шаре. Права лепота писаница видна је тек на Велику суботу. Тада црвена боја у коју се јаја умоче буквално просветљава шаре исцртане воском. „Ова технологија је од давнина позната у Велинграду“ – каже Цветанка Грозева, мајсторица писаница, која је многим младима пренела ту своју вештину:

Снимка
„Васкрс је дан наде у боље дане. Своју љубав према лепоти и хармонији овдашњи људи изражавају и кроз цртање на јајетову љуску. Орнаменти којима се најчешће исликавају јаја су флорални. Житно класје, рецимо, симболизује везу човека са природом. Свако је слободан да додаје онакав орнамент какав му се допада. По традицији јаја су цртана пчелињим воском - чистим природним производом. Раније су коришћене дрвене шараљке чије се перо загревало изнад упаљене свеће. Сада су у употреби електричне писаљке са којима се ради лакше и прецизније. У току месец дана пре Ускрса тако се исцртавају љуске великог броја свежих јаја. На Велики четвртак јаја се боје и тада она сијају свом својом лепотом.“

Цветанка Грозева прича како је начин шарања јаја научила од своје мајке још док је била дете. Ову љубав према раду са воском очувала је до данас.

„Сваке године у средњој школи "Васил Левски" у Велинграду организује се Ускршња радионица у којој свако може да покуша да овлада технологијом цртања јаја помоћу воска. Већ има дечака и младића који такође показују интересовање за стицање ове вештине. Из године у годину све их је више.“

Снимка
Традиција шарања јаја окупља на стотине људи на тргу у Велинграду на Велику суботу. Тада праве мајсторице писаница демонстрирају технологију пред децом и одраслима. Шара се огромно дрвено јаје тежине од 100 килограма које остаје на неком популарном месту у граду како би гостима овог туристичког подручја подсећало да мештани чувају веру и традицију својих предака.

Превод: Ана Андрејева

Фотографије: БГНЕС

print Штампај
Више из ове категориjе

„Кренуо Ењо по лековито биље“ – народне песме посвећене Ивањдану

Према народним веровањима, порекло лековитог биља везано је за вечиту борбу између добра и зла, између Бога и ђавола. Легенда казује да је Господ Бог направио човека од блата, оставио га на сунцу да се осуши, па сео да се одмори. Пошто је био прилично..

објављено 24.6.17. 08.15
Петра, Злата и Стоја са Мартом Форсајт, 1988.

Марта Форсајт: Више од 40 година са егзотичним и аутентичним бугарским двогласом

Једна енергична жена из Бостона је можда најватренији истраживач бугарског изворног фолклора. Љубав Марте Форсајт према бугарском народном стваралаштву букнула је када је почела студирати руски језик и књижевност што ју је подстакло да упише курс..

објављено 16.6.17. 15.43

Сорина Богомилова: Народна песма је мој живот

Познаваоци специфичне граовске песме ( прим. прев. музика карактеристична за југозападну Бугарску, тачније за град Перник и његову околину; шопска музика ) ће свакако оценити њен јединствен стил, а љубитељи традиционалне бугарске музике ће остати..

објављено 10.6.17. 08.35