Велики петак – Распеће Христово

Фотографија: БГНЕС

У данима пред Васкрс присећамо се страдања Исуса Христа који прима на себе ране настале због греха, вољно, нас ради и приноси Себе на жртву, из љубави према нама како би нас вратио на прави пут ка Богу. Кулминација тих догађаја везаних за Исусово погубљење је Велики петак када је Исус бичеван, оптужен, пљуван, када су му добациване погрдне речи, а на главу му је стављен трнов венац, на плећа наваљен тежак крст на који је касније и разапет. У времену до доласка Христовог, Крст је служио као нешто срамно и страшно, и на њему су разапињани само најгори злочинци, а после Исусовов васкрснућа је  постао симбол спасења.

У овим данима Црква призива вернике да све мисли и молитве упуте на Господа који је дошао на земљу да би окајао грехе човечанства. Текстови из јеванђеља који се читају на Божјим службама помажу нам да дубље схватимо суштину тих страшних догађаја пуних симболике. Исус Христос је друго лице Свете Тројице који се оваплотио на земљи једино из љубави према људском роду. Велики петак пада у шести дан библијске недеље, то је дан када је Адам посегнуо за плодом са дрвета спознаје добра и зла, преступивши на тај начин заповест Бога Оца. Зато и Христос подноси све муке шестог дана недеље. Зато о Христу говоримо као о новом Адаму по коме је човечанство спашено. Првородни грех искупио је други Адам, како Црква назива Христос.

Све те патње Спаситељ подноси у име Љубави – највеће хришћанске врлине и најкарактеристичније одлике једног хришћанина. По томе ће сви знати да сте мојиученици, ако будете волели један другога“– каже Исус. Сам он је дао пример љубави, чак и према својим непријатељима који су га разапели ”Оче, опрости им, јер не знају шта раде ”.

Велика и спасоносна суштина Христовог учења је да се на све треба опраштати, онако како то чини Бог према свима који се искрено покају.

На Велики петак пожељно је ништа не јести. Према  православном канону, то је пост на води. Управо тада заборављамо на храну како  бисмо посветили више пажње души. Пост могу нарушити једино стари и болесни људи  који могу да једу хлеб и пију воду. Они који су постили и телесно се уздржавали, крајем Страсне седмице примају причешће и посебну пажњу обраћају на чистоту својих мисли, намера и пре свега дела.

Превод: Ана Андрејева


print Штампај
Више из ове категориjе

Копривштица – центар просвете у доба националног Препорода

„Читајте и   сакупљајте знања како вас друга племена и народи не би исмејавали. У овој књижици сам прикупио грађу о историји бугарског  рода – у вашу корист и за похвалу. Написао сам је ради вас, који љубите свој род и бугарску домовину...

објављено 26.6.17. 11.46

Чирпански манастир Св. Атанасија – најдревнија обитељ у Европи

Својим раштрканим кућама шћућуреним у зеленилу дрвећа Златна ливада личи више на махалу него на село. Предивна природа и плодна земљишта Златне Тракије вековима привлаче људе. Још Трачани су овде подигли древно светиште чији се остаци и данас могу..

објављено 22.6.17. 13.32

Сто година од рођења поручника Неделча Бончева – „друго таранирање“

Данас скоро да нема Бугарина који није чуо за подвиг капетана Димитра Списаревског и његову херојску смрт док је у Другом светском рату штитио небо изнад Софије. Међутим, мало је оних који знају причу другог „живог торпеда“ – поручника Неделча..

објављено 21.6.17. 14.45