Исусово ускрснуће – симбол вечитог пребивања у љубави

Фотографија: БГНЕС

Данас, 16. априла, хришћани широм света славе Исусово васкрсење. Вековима радосна вест о животу у вечности дарује људима наду и смисао, инспирише их на добра дела и храбри њихове племените тежње.

„Можда је то најважнији догађај у целој људској историји, истиче богослов са Великотрновског универзитета Добромир Димитров, свештеник храма Светог Великомученика Мине у граду. – Треба да се радујемо, јер је то дан победе над смрћу. Она је ставила свој ружни жиг свугде око нас и претворила се у најстравичнији људски проблем. Сваки човек се са њом неминовно сусреће. Ми губимо људе које волимо, они пак губе нас. Када размислимо о томе, схватићемо да је људски живот патња. Видимо како је свако цвеће, свако живо биће распадљиво и умире. И када сам Бог, који је ван времена и простора, бира да постане човек за нас, улази у људско тело, из утробе чедне пресвете Богородица потиче, живи са нама, теши нас, лечи и најзад подноси страшна страдања те крсну смрт, после које васкрсава – то је повод за велику радост, јер нам његово ускрснуће отвара пут у бесмртност. То није једноставно празник који обележавамо сваке године, већ чин којим се телесна смрт претвара у рођендан за небо.“

Ускрснуће је основни темељац хришћанске вере. Због тога је празник за све и на земљи, и на небу. По речима оца Добромира, „тога дана људски род седа за трпезу с васкрслим Господом“.

Отац Добромир Димитров Фотографиjа: pravoslavie.bg
„Ето, то је чин којег се сећамо и у којем учествујемо и нешто више од тога. То је одговор на сва животна питања. То је камен темељац наших односа, наших вредности. То је критеријум према којем постојимо – да не бирамо зло и да не живимо од дана до дана, нити за рачун другог. Ускрснуће је врата ка вечитом животу, јер није логично да се све свршава овде. Због тога хришћани смо најрадоснији, због тога смо побеђивали царства, због тога се наша вера утврдила као начин живота, као дух. Она је постала део културе и поседује снагу да промени свет. Наше општељудске вредности у темељима су наше вере да ће смрт бити побеђена. Видите да око нас харају ратови, несреће, страдања. А ми можемо да у овом свету опстанемо једино уздајући се у спас. На жалост, у данима око овог великог празника медији стављају акценат претежно на обреде и ритуале везане за Ускрс – шта се једе, шта се ради, мада је религијска суштина празника много дубља. Ускрснуће се односи на наш начин живота и на наше постојање са оне стране времена и простора.“

Због тога је Васкрс повод за радост. За време свечане литургије у храмовима се окупљају верници који желе да се дотакну светлости благодатног огња, симбола Спасења. Тачно у поноћ сви се поздрављају речима „Христос васкрсе!“ и потврђују своју веру са „Ваистину васкрсе“. И у свим срцима влада чудо Божје љубави.

„Можемо чак рећи да је то Тријумф љубави! – каже отац Добромир и наставља: Ако некоме кажеш „Волим те“ то је као да му кажеш да он никада неће умрети и биће вечно жив за тебе. То нам дарује Божја љубав, коју видимо у Христа. И када нас Он воли, значи да нас воли Бог, јер је Он Љубав. Ако узвратимо тој љубави и волимо људе око нас, чак и наше непријатеље, то значи да имамо вечито постојање у љубави. Замислите шта је да будете са вољеном особом у вечности. Такав је и хришћански брак. То је наша нада, да чак и када изгубимо људе које волимо сада, то ће бити само трен. Христос нам је дао много, а од нас тражи само нашу љубав. Због тога Ускрснуће је смисао нашег живота.“

Превод: Александра Ливен


Више из ове категориjе

Фестивал посвећен Мегахану /8-9. јун у САД/

40. годину заредом се у Њу Лексингтону, малом гарду у срцу државе Охајо, САД, одржава фестивал у знак сећања на истакнутог америчког новинара Јануариуса Мегахана који је остао бесмртан својим дописима о Априлском устанку из 1876. и Руско-турском..

објављено 10.6.18. 10.30
Удубљења су на висини од 50 м

Тајновите стене код села Даждовница

У источним Родопима, а посебно уздуж Арде, и данас се могу видети остаци бројних удубљења исклесаних у стенама које већ више од века привлаче пажњу археолога и истраживача. Упркос томе, још није утврђено када су она настала и чему су служила – да..

објављено 6.6.18. 15.32

Монаси Жабљанског манастира Светог Јована Крститеља – живот посвећен Богу и раду

Жабљански манастир Светог Јована Крститеља ушушкан је у Коњавској планини, недалеко од села Жабљано. Монаси се издржавају сами, онако као што поручује Свето писмо „да човек живи од властитог   рада и труда “ . Не може се навести када је..

објављено 2.6.18. 08.35