„Да доживимо до следећег зелениша” – то је популарна бугарска изрека која значи „да успемо да преживимо зиму и дочекамо сезону зелениша“ (када ће нам бити лакше да бринемо о исхрани). По традицији под зеленишем подразумевамо коприву, зеље, јестиву лободу, кисељак, спанаћ чије је обиље на пијаци и трпези највеће у пролеће. Коприва је биљка за коју су везане бројне изреке и веровања, а и неке магичне радње. Њена лековита својства одавно су позната у народном лекарству, па се она широко примењује за отклањање различитих здравствених тегоба. Коприва је присутна и у народним песмама.
Чим пролећно сунце загреје тло, појављује се и коприва. Користи се не само за справљање јела, већ и у многим Ђурђевданским ритуалима. Као симбол доброг здравља она се помоћу црвеног конца уплиће у Ђурђевданске венце у којима је још и здравац, купиново лишће, глоговина – они се каче на кућну капију, врата од тора, чесме, бунаре и бакраче за млеко и воду. У неким крајевима земље био је обичај да најстарија жена у кући копривом нажари ноге деце, још док су у постељи. Веровало се да ће им то помоћи да буду здрава.
Жарећим вршковима коприве, испреплетеним са листовима здравца и глога наши преци су китили улазна врата као заштита од злих сила. Веровало се да коприва истерује зле духове. Коприва се користила и као заштита од чинодејства, за скидање враџбина, напрате и урока. Кад би нека девојка желела да се освети младићу због његове прељубе, она би му дала китицу коприве. Тиме је хтела рећи – као што ме је мука погодила у срце, тако нека и твоје срце изгори.
Некада су од коприве добијана здрава влакна, од којих су прављене тканине. Од те биљке је справљана и зелена боја која је коришћена у шарању јаја и бојењу текстила. Убирана је и за зимске залихе (за сушење) и употребљавана у припреми јела и лекова. Подједнако је добра за посна јела и за прилоге уз месо.
У народној медицини се примењују одвари од свих делова биљке. Вршкови и стабљике се беру у рано пролеће, а корење се вади на јесен. Нанета у виду облоге, коприва је веома ефикасна у случају парализе удова, реуме и других болести. Сматра се да њена зелена боја помаже у отклањању депресивних стања. Одвар од коприве побољшава рад срца, има моћ да заустави крварење, повољно делује код шећерне болести, а користи се и за мршављење. Коприва је одлично средство и против пролећног умора.
Превод: Ана АндрејеваГодине 2019. Министарство културе је, по идеји Ансамбла „Чинари“ и уз подршку великог броја уметника и установа, прогласило 22. јун Даном бугарског фолклора. Иницијатори су се определили за тај датум, јер је то средина године, око њега наступа летњи..
Древни центар Банског чува историју овог нашег прелепог планинског града, који је последњих деценија познат пре свега као планинско одмаралиште и фестивалски центар. Али је град познат и по храму Свете Тројице – једном од највећих хришћанских храмова..
Данашњи празник – Вазнесење Господње, који је у народу познатији као Спасовдан, доноси двоструку радост живописном старопланинском селу Бов, смештеном изнад клисуре реке Искар. То је и слава села које ће је обележити литургијом и свечаним..
Велики четвртак један је од два дана Страсне седмице , у којима у Бугарској фарбамо јаја за Васкрс. Према старој традицији, за то је задужена..