Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Мучно и споро зближавање Бугарске са развијеним Западом

Да ли се Бугарска приближава или и даље заостаје за развијеним западним земљама? На ово питање покушава да пронађе одговор истраживање које је спровела фондација милијардера Џорџа Сороша „Отворено друштво,“ а чије је резултате објавила ове недеље.

Истраживањем је обухваћено 35 европских земаља – чланица и кандидата за чланство у Европској унији, а циљ му је да буду утврђена њихова достигнућа по 47 индикатора подељених у 4 категорије: економија, демократија, квалитет живота и управљање. Бугарска заузима не баш престижно 29. место у друштву већине балканских земаља, садашњих и будућих чланица ЕУ. На врху листе су северне и северозападне земље – Данска, Шведска, Луксембург и Холандија, следе Финска, Исланд, Немачка, Аустрија, Ирска и Велика Британија.

Било би занимљиво видети шта је Бугарска постигла у различитим категоријама и који су главни проблеми са којим се она суочава. Без обзира на то што је најсиромашнија земља у ЕУ, Бугарска најбоље изгледа кроз призму економских показатеља – заузима 27. место, а што се спољног дуга тиче,она је на престижном 3. месту на континенту. То је сасвим логично и разумљиво, с обзиром на прошлогодишњи привредни раст од преко 3 посто. А разумна буџетска политика и ограничење јавних трошкова довели су до дуга који је испод 30% БДП-а и не представља никакву претњу за земљу. Бугарска је на 29. месту по показатељу квалитета живота и управљања што показује да се ствари код нас не одвијају у најбољем реду. Ова листа, у ствари, не открива ништа ново за нашу земљу јер су за Бугаре све те ствари свакодневица. То се односи како на материјално благостање, тако и на здравствене услуге, образовање, саобраћајну и енергетску инфраструктуру. Није случајно да су Бугари заузели једно од првих места на листи по осећају среће. Тачно је да они понекад претерују са песимизмом, али је исто тако истина да они примају најниже плате у читавој Европској унији. Тачно је и то да је ниво образовања низак, да је здравство у трагичном стању, да су бугарски путеви на нивоу на којем су европски путеви били крајем 60-их година минулог века. Али немојмо занемарити чињеницу да цена рада у Бугарској расте најбржим темпом у Европи, да се број припадника средње класе у земљи из дана у дан повећава и да се по бројним показатељима не разликује богзна колико, што се начина живота и куповне моћи тиче, од припадника средње класе у осталим европским земљама. Најниже резултате наша земља има по показатељима очекиване дужине живота –претпоследње 34. место, по степену корупције – 33. место, поверењу у људе и слободи медија – 30. место. 

Слика коју смо добили након што смо упоредили Бугаре са осталим Европљанима није тако ружичаста, али бар засада Бугари не назадују него су постепено почели да напредују. Раст БДП-а је сталан, трајање животног века се повећава, у образовању и здравству теку реформе, грађани и правосуђе све мање толеришу корупцију у јавном сектору. Али је још рано да се каже да ће што се услова живота тиче Бугарска ускоро сустићи развијене западне земље. 

Превод: Ајтјан Делихјусеинова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Да ли су аутистична деца у Бугарској стигматизована?

Широм света су случајеви поремећаја аутистичног спектра у порасту, а Бугарска није изузетак. И ако је до пре деценије једном на 10.000 деце дијагностикован аутизам, данас је у просеку свако 70. дете оболело од аутизма. Ни данас нико не може да објасни..

објављено 22.4.24. 12.05

„Чепови за будућност“: пролећна акција набавке медицинске опреме за дечја и неонатолошка одељења

Кампања прикупљања пластичних чепова, позната као „Чепови за будућност“, наставља да шири позитивну енергију. Већ неколико година показује како отадни производ, попут пластичних чепова за флаше, може постати симбол будућности. Бугари широм земље и..

објављено 21.4.24. 08.30

Лепота физике биће представљена на Дану отворених врата на Физичком факултету СУ

Забавни експерименти из свих области физике, демонстрације метода за тражење нових светова у свемиру, неопходни услови да би се планета назвала „Земљиним близанцем“, сусрет са бугарским трагачима за егзопланетама са Катедре за астрономију – све је то..

објављено 20.4.24. 10.00