„Бугарски Чеси“ донели европски дух и стил у ослобођену Бугарску

Ако Бугарска данас има европско лице а успела је да сачува макар делић манира цивилизованог света, то је свакако заслуга Чеха. Непосредно после њеног ослобођења у Бугарску долазе предузимљиви стручњаци и људи духа како би учествовали у препороду земље. 

Снимка
„Бугарски Чеси,“ како их данас зовемо, једни су од градитеља савремене Бугарске. После 1878. године је још младој и нејакој држави потребна помоћ како би поново изградила своје институције, да би се побринула за духовно израстање Бугара, који су недавно постали слободни грађани, као и да би створила модеран изглед својих градова. Ту подршку и помоћ нашла је у високообразованим Чесима који су се одазвали. Тако су у Бугарску стигли инжењери, архитекте, грађевинари, занатлије, полиграфичари, произвођачи пива, али и истакнути интелектуалци – историчари, сликари, музичари.

Снимка
„Свако од њих је донео по нешто ново, али оно најдрагоценије што су поседовали били су њихова висока образованост и професионализам,
каже Дарина Биљарска, експерт Централног државног архива, о Чесима који су дошли у нашу земљу. – Наравно, они су имали и многе квалитетне људске особине које су временом пренели овдашњем становништву.“

Снимка
„Бугарским Чесима“ је посвећена документарна изложба коју је Државна агенција за архиву приредила ових дана у згради у Московској улици бр. 5. Двадесет шест паноа са документима и фотографијама на којима су приказани једни од најистакнутијих „бугарских Чеха“ у Бугарску је стигло након великог успеха који су доживели у Народној библиотеци у Прагу, а гости и становници бугарске престонице је могу видети до 2. јуна. Али које су те најсветлије личности које су допринеле успону наше новоослобођене домовине?

Снимка
„Ево, рецимо, можемо почети од браће Прошек – Георгија и Богдана, који су отворили једну од првих модерних пивара у Бугарској,“
рекла је Дарина Биљарска. Они су изградили и многе упечатљиве архитектонске објекте у Софији међу којима су Лављи и Орлов мост. Други Чех, архитекта Антонин Колар је аутор пројекта споменика Василу Левском, а исто тако и првог урбанистичког плана Софије. Дакле, нема зграде, нити важног места у центру града које да није повезано са чешким именима. А да не помињемо Пловдив где је урбанистички план и многе од зграда које су постале симбол тог града направио други Чех, Јозеф Шнитер, или пак Варну у којој је Морску башту пројектовао Чех – Антон Новак.“

Снимка
Али су у Бугарску на позив владе дошли не само мајстори златних руку већ и истакнути научници и уметници који су положили темељ духовног живота код нас. Међу тим именима су историчар Константин Иречек, браћа археолога Карел и Херман Шкорпил, сликари Иван Мрквичка и Јарослав Вешин, виолончелиста и композитор Иван Цибулка, редитељ Јозеф Шмаха… Неки од тих људи су свој животни пут завршили у другој домовини – Бугарској. Због љубави и посвећености Бугарској њима је додељено бугарско држављанство, уручена су им висока одликовања, а постали су и почасни чланови различитих стручних заједница. Данас су многе улице, тргови и школе у земљи названи по њима. А кад дођу проблеми сећамо се речи великог Констанина Иречека: „Ми, који знамо и можемо, под руководством незналица постижемо немогуће за ћеиф незахвалника. А урадили смо тако много ствари за тако мало времена да смо већ постали уметници за све – ни од чега правимо свашта.“

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије с изложбе: Дијана Цанкова

Више из ове категориjе

Слике обасјане светлошћу Бугарске слика сликарка Петја Петрова у немачком граду Ахену

Растојање од 1.600 километара и 17 година проведених у иностранству нису удаљили сликарку Петју Петрову од њених бугарских корена. Сваком годином њена љубав према свему што је бугарско постаје све јача. За Петју важи правило да што више обилази..

објављено 17.9.17. 08.45

Елизабет Христова – Лиса ствара портрете у стилу ван Гога и оживљава његова ремек дела

Слике, живот, речи Винсента ван Гога у таквој мери се уклапају у њихов лични свет да они добровољно настоје да „доживе“ његове задње тренутке и мистериозну смрт. Реч је о 125 сликара из различитих земаља који поетским језиком љубави преносе на платно..

објављено 8.9.17. 14.01

У атељеу Росице Занкове у Орешаку свако може да окрене грнчарски точак

Сваког дана Росица Занкова израђује посуђе за вечност од безобличне глине. Додирујући глину успева да „ухвати“ поруке из наше праисторије, а затим да их „преведе“ на савремени језик и дланима остави делић своје душе…   У сликовитом бугарском селу..

објављено 1.9.17. 14.49