„Бугарски Чеси“ донели европски дух и стил у ослобођену Бугарску

Ако Бугарска данас има европско лице а успела је да сачува макар делић манира цивилизованог света, то је свакако заслуга Чеха. Непосредно после њеног ослобођења у Бугарску долазе предузимљиви стручњаци и људи духа како би учествовали у препороду земље. 

Снимка
„Бугарски Чеси,“ како их данас зовемо, једни су од градитеља савремене Бугарске. После 1878. године је још младој и нејакој држави потребна помоћ како би поново изградила своје институције, да би се побринула за духовно израстање Бугара, који су недавно постали слободни грађани, као и да би створила модеран изглед својих градова. Ту подршку и помоћ нашла је у високообразованим Чесима који су се одазвали. Тако су у Бугарску стигли инжењери, архитекте, грађевинари, занатлије, полиграфичари, произвођачи пива, али и истакнути интелектуалци – историчари, сликари, музичари.

Снимка
„Свако од њих је донео по нешто ново, али оно најдрагоценије што су поседовали били су њихова висока образованост и професионализам,
каже Дарина Биљарска, експерт Централног државног архива, о Чесима који су дошли у нашу земљу. – Наравно, они су имали и многе квалитетне људске особине које су временом пренели овдашњем становништву.“

Снимка
„Бугарским Чесима“ је посвећена документарна изложба коју је Државна агенција за архиву приредила ових дана у згради у Московској улици бр. 5. Двадесет шест паноа са документима и фотографијама на којима су приказани једни од најистакнутијих „бугарских Чеха“ у Бугарску је стигло након великог успеха који су доживели у Народној библиотеци у Прагу, а гости и становници бугарске престонице је могу видети до 2. јуна. Али које су те најсветлије личности које су допринеле успону наше новоослобођене домовине?

Снимка
„Ево, рецимо, можемо почети од браће Прошек – Георгија и Богдана, који су отворили једну од првих модерних пивара у Бугарској,“
рекла је Дарина Биљарска. Они су изградили и многе упечатљиве архитектонске објекте у Софији међу којима су Лављи и Орлов мост. Други Чех, архитекта Антонин Колар је аутор пројекта споменика Василу Левском, а исто тако и првог урбанистичког плана Софије. Дакле, нема зграде, нити важног места у центру града које да није повезано са чешким именима. А да не помињемо Пловдив где је урбанистички план и многе од зграда које су постале симбол тог града направио други Чех, Јозеф Шнитер, или пак Варну у којој је Морску башту пројектовао Чех – Антон Новак.“

Снимка
Али су у Бугарску на позив владе дошли не само мајстори златних руку већ и истакнути научници и уметници који су положили темељ духовног живота код нас. Међу тим именима су историчар Константин Иречек, браћа археолога Карел и Херман Шкорпил, сликари Иван Мрквичка и Јарослав Вешин, виолончелиста и композитор Иван Цибулка, редитељ Јозеф Шмаха… Неки од тих људи су свој животни пут завршили у другој домовини – Бугарској. Због љубави и посвећености Бугарској њима је додељено бугарско држављанство, уручена су им висока одликовања, а постали су и почасни чланови различитих стручних заједница. Данас су многе улице, тргови и школе у земљи названи по њима. А кад дођу проблеми сећамо се речи великог Констанина Иречека: „Ми, који знамо и можемо, под руководством незналица постижемо немогуће за ћеиф незахвалника. А урадили смо тако много ствари за тако мало времена да смо већ постали уметници за све – ни од чега правимо свашта.“

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије с изложбе: Дијана Цанкова

Више из ове категориjе

Предстоји празник бугарског филма у Риму

„Римско лето говори на бугарском језику“, кажу организатори Празника бугарског филма у Риму, који ће се по 11. пут одржати у италијанској престоници. Домаћин форума је Дом филма у вечитом граду. Филмови и сусрети на програму (од 28. јуна до 1. јула)..

објављено 24.6.18. 10.10

У Разграду отворена летња читаоница за децу

Дечијим празником у Разграду је отворена „читаоница под ведрим небом“ за најмлађе љубитеље књиге. Иницијатива за подстицање интересовања за читање припада Регионалној библиотеци „Проф. Бојан Пенев“. До 5. септембра читаоница под ведрим небом ће отварати..

објављено 23.6.18. 09.25

Позната америчка списатељица Елизабет Костова представиће свој роман „Земља сенки“ у Варни

Нова интересантна прича повезана са Бугарском представиће светски позната америчка ауторка Елизабет Костовачији је први роман „Историчар” 2005 г. био међу најпродаванијим књигама на листи „Њујорк тајмса”. „Земља сенки” оживљава трагичну причу из недалеке..

објављено 17.6.18. 09.05