20. јула Бугарска православна црква и верници славе спомен на Светог пророка Илију, непоколебљивог проповедника етичких вредности и једног од великих старозаветних пророка. Име Илија потиче од старохебрејске речи „Eliiahu,“ а значи „Јехова је мој Бог.“ На тај дан празнују сви који се зову Илија, Илијан, Илијана, Илка, Илко, Лина, Личо…

Према предању, када се Илија родио његов отац је видео како га анђели повијају огњем и хране пламеном. У народу је овај светац познат као господар летњих природних стихија, громова и муња због тога је познат и као Громоделац, Громовник, Громодол, Громоломник…

Свети пророк Илија је живео у 9. веку пре Христа у време Ахава који је као Валов свештеник приморавао своје поданике да славе паганског божанства Вала, а оне који су одбијали да то учине, прогањао је. Међу њима је био и пророк Илија. У житију Светог Илије забележено је да је молитвом закључао небо да не пусти дажд три и по године. Како би показао снагу Божју Илија је Ахаву предложио да принесу жртве. Пророк је тражио два јунца, једног да припреме и метну на дрва Валови пророци, а другог ће он приготовити, али под условом да нико неће подметати ватру. Илија је рекао: Тада призовите име својих богова, а ја ћу призивати име Господњег, па који се Бог одзове огњем онај нека је Бог. И пошто је Илијин предлог био поштен Ахав и Валови пророци су пристали. Изабрали су вола, припремили га, али нису подметали ватру већ су почели да призивају Вала молећи га да се одазове огњем, али нико није одговорио, нити услишао њихове позиве и повике. Затим је Илија приступио и рекао: …Услиши ме, Господе, услиши ме, да би познавао овај народ да си ти Господ Бог кад опет обратиш срца њихова. И догодило се чудо. Тада паде огањ Господњи и спали жртву паљеницу и дрва и камен и прах, и воду у опкопу попи. А народ кад то виде, сав попаде ничице и рекоше: Господ је Бог, Господ је Бог. Верује се да Свети Илија није умро већ је жив отишао на небо. У Јерихону је Илија ударио плаштом по Јордану и вода се раздвојила на две стране. Кад је прешао на другу обалу, подигао се вихор и огњена кола са огњеним коњима су у вихору однели Илију на небо. То је и разлог зашто је у иконографији овај светац најчешће приказиван како држи узде четири бела коња која вуку позлаћена кола на небу. У бајкама и песмама Свети Илија вози небом своја огњена кола и прогања аждају, јер она уништава житна поља. А муње су стреле којима покушава да погоди аждају или трагови огњева који сукљају из ноздрва и испод копита његових коња. У хришћанској митологији Свети Илија је један од петорице браће међу којима је Господ поделио свет. Тако су Светом Илији припали летњи громови и тутњаве.

 „По земљи да хода, по тамним облацима да лети, да прикупља магле и облаке и да их закључава у Црном мору, да закључава и откључава, да росу и кишу шаље,“ биле су речи старе жене из Хаскова које је истакнути бугарски етнограф Димитар Маринов забележио почетком 20. века. Иста жена – бака Рада Тоњова, испричала је бајку која подсећа на старозаветне текстове: „На молбу Пресвете Богородице и Свете Магдалине (или Свете Недеље), пророк је закључао небо и три године није пало ни капи кише, а земља је испуцала од сунца.“ Свети Илија је то учинио како би казнио невернике. Када су се они покајали и почели су да одлазе у цркву, да се крсте и верују у Бога, Свети Илија је откључао небо и земљу и почела је падати киша.

22. јула је празник Свете мироносице равноапостолне Марије Магдалине. Према народном предању, Света Марија је сестра Светог Илије, у неким местима код нас позната је као Огњена Марија. Легенда слична претходној прича како се Свети Илија разболео и пуних девет година није устао из постеље. Из тог разлога током свих тих година „није запирио ветар, нити је ситна киша росуља пала.“ Тада му је сестра Марија кренула да тражи лек. Успут ју је срела Богородица која којој је рекла да се врати кући, да узме со и мекиње, те да иде у планину. Тамо да нађе кошуту, да је нахрани и измузи. Млеко да однесе брату како би га излечила. И тако је то и било. Света Марија је млеко однела свом брату, а он је оздравио. Откључао је Црно море, оно се почело таласати, дунуо је ветар и почела киша падати.

Превела: Ајтјан Делихјусеинова