У пловдивском селу Старо Железаре се живот некад одвијао нормалним током. Домаћини су устајали пре свитања како би се побринули о стоци и извели краве и овце на испашу. Затим су неки ишли на посао у суседним местима, а они који су остајали код куће обављали су свакодневне кућне послове након чега су излазили испред кућа или дворишта и разговарали са суседима. Данас се свакодневица људи из малог села Старо Железаре умногоме променила. У последњих неколико година, након што се о том сеоцету почело причати као о ликовној галерији на отвореном, Старо Железаре је постало место које посећују радознали туристи.

Венцислав и Катаржина Пирјанкови

Цртежи у Старом Железару имају своје идеје и поруке. Они се одликују од већине осталих слика на другим местима по својој концептуалности. Помоћу својих мурала млади уметници „воде“ у Старо Железаре“ славне личности, представљају важне догађаје и тако чине да немогуће постане могуће. Тако, рецимо, звоник сеоске цркве неодољиво подсећа на чувени лондонски Биг Бен, а за то су заслужне веште руке пољских студената и њиховог професора. 

„Наизглед немогуће ствари постају нешто сасвим уобичајено у Старом Железару. На једној од зидних слика Циганин Иван је насликан поред бившег председника САД Барака Обаме, а сусетка баба Стефка позира раме уз раме са Францускињом Бриџит Бардо,“ каже Катаржина Пирјанкова. По њеним речима, Старо Железаре се претворило у једно велико ремек-дело, атмосфера у том месту се доста променила. Ево шта је још рекла она:

„У овом селу још увек има наде. Стога ми позивамо младе људе и уметнике да се врате. Село је извор прогресивних идеја, а оне су скривене у свему што је аутентично. Желимо да скренемо пажњу на људе са села, због тога смо крајем јула организовали велику параду на којој смо истакли разне пароле, а наиме: „Стиже сеоски футуризам!“ или „Живела светска сеоска уметност!“ Било је и апсурдних и смешних парола – „У граду човек експлоатише човека, док је на селу обрнуто!“

Ми уметници желимо да пробамо ствари које понекад делују алогично, па чак и смешно, али све те ствари радимо вођени осећајем да је у том селу скривен велики потенцијал који се може користити за добробит људи, решавање глобалних проблема. На селу се још увек могу наћи ствари које су већ у потпуности пале у заборав у градовима. Овде су и људи истински, а у корпоративном свету где се сукобљавају интереси све то недостаје. Желимо да кроз зидне слике покажемо да су људи са села такође хероји данашњице. Приметила сам да становници Старог Железара препознају лица својих суседа, али не и она познатих личности које смо насликале поред мештана. Питају нас ко је на слици. А оно што је занимљивије јесте да туристи препознају мештане на сликама о којима пишу медији.“

Снимка

У Старом Железару се нико није побунио нити се успротивио идеји да се на зиду цркве насликају бивши премијери Индије и Кубе – Индира Ганди и Фидел Кастро.

Они су пре четири деценије посетили ово бугарско село. На једној зидној слици која се недавно појавила папа Јован Павле II и садашњи пољски политичари се стално свађају. Папа покушава да их уразуми и помири, али се свађа наставља. „Старо Железаре дугује своју славу породици Пирјанкови,“ каже председник месне заједнице Илија Тонов:

„Многи су на њих гледали скептично, али је с временом интересовање порасло. Повећао се број људи који желе да уметници улепшају фасаде и њихових кућа. Венцислав обезбеђује све потребне материјале – боје, лакове. Посећују нас током читаве године – долазе, разгледају, фотографишу, и то посебно током викенда.“

Превод: Ајтјан Делихјусеинова