Врућина у бугарској енергетици

Фотографија: БГНЕС

Иако смо у јеку сезоне одмора, у области енергетике се одвија активан рад и сваког дана друштво сазнаје по нешто ново о проблемима, плановима и будућности ове стратешке гране бугарске привреде. Тако је ових дана обелодањено да влада нема никакву намеру да одустаје од нуклеарне енергетике – чак обрнуто. Она ће учинити све што је у њеним могућностима да продужи радни век два нуклеарна реактора јачине од по 1.000 мегавата за сада јединствене нуклеарне електране у Бугарској – „Козлодуј“. И то није све! У Програму управљања Бугарском до 2021. године се јасно наводи да ће се упркос вету парламента начинити јасни кораци ка остварењу пројекта изградње друге нуклеарне електране у земљи – у Белену, на обали Дунава. Посао у том правцу олакшава и чињеница да је део посла у оквиру тог пројекта већ обављен – издати су одговарајући сертификати, први руски реактор за ову централу је произведен и испоручен. Преостаје само наћи стратешког инвеститора који би поред исплате влади трошкова за све до овог момента обављене радове и набавку опреме прихватио да преузме и обавезу да у проширење капацитета електране додатно уложи још бар 3-4 милијарде евра. За сада веће интересовање показала је Кина, али са данашњим даном нема ништа црно на бело.

Тренутно не постоји толико велика потреба изградње нових централа у Бугарској. Расположиви капацитети чак производе електричну енергију у количини већој од потребне за нашу земљу, тако да је Бугарска у стању и да извози струју. То је, с једне стране добро, али да ли ће заувек тако бити? Већ смо поменули проблем са старим реакторима НЕ „Козлодуј“. Уколико они „због старости“ престану са радом, електрични систем Бугарске, који располаже укупно са капацитетима од око 10.000 мегавата, ће имати за 2.000 мегавата мање енергије. Продужење њиховог радног века, за шта се залаже влада, није гарантовано, а такође не зна се колико би све то коштало и да ли је држава у стању да плати такав трошак. Свему томе морамо свакако додати и нове еколошке захтеве Европске комисије према електранама на угаљ. Уведен је прелазни период од четири године за прилагођавање новим захтевима – у противном ће уследити новчане казне. Можда је ова вест обрадовала екологе, али власти па и многи обични Бугари сматрају да ће то додатно повећати цену електричне енергије из ових централа. А оне играју кључну улогу на тржишту – три највеће, међу којима су две супермодерне америчке, производе око 40% електричне енергије за домаће потребе.  Директива Европске комисије је јасна, али сви стручњаци код нас уверавају да ће Софија тражити одлагање њене примене код нас за одређени период. Из америчке централе AES су чак изјавили да нема повода за бригу и да ће бугарско енергетско тржиште остати стабилно и доступно.

Међутим, повећава се напетост не само у енергетици. Због постојања реалне опасности од затварања електрана на угаљ које користе нискоквалитетни локални лигнитни угаљ или бар неприхватљивог поскупљења цене струје произведене у њима, влада и стручњаци све чешће усмеравају поглед ка другом енергенту – природном гасу. Међутим, са данашњим даном у Бугарској нису пронађена велика налазишта природног гаса. Због тога Бугарска увози гас скоро само из Русије. Геополитички догађаји из неколико последњих година су знатно погоршали односи са овом земљом и неки тврде да је већ опасно по националну безбедност рачунати једино на гас из Русије. Зато Бугарска активно ради на изградњи интерконекција са суседним земљама које, у случају погоршања односа између Бугарске и Русије, могу гарантовати алтернативне испоруке гаса. Реч је првенствено о Румунији, Грчкој, Турској, Србији и Македонији. И о гасном чворишту „Балкан“ у који се полажу велике наде и за који се верује да ће допринети да Бугарска игра значајнију улогу на европским тржиштима гаса. Пројекат је далеко од фазе реализације, бар док не постане јасно да ли ће се његовим цевима допримати руски гас, јер једноставно други гас тренутно не постоји. Напредовали су радови на изградњи гасних интерконекција са Румунијом и Грчком, док је са Турском све још у пројектној фази. Интерконектори са Србијом и Македонијом су само на папиру у облику политичких декларација и договора. Све то показује да ће највероватније и после летњих врућина у бугарској енергетици температуре остати веома високе.

Превод: Албена Џерманова

Више из ове категориjе

Незапосленост у паду али у неким економским секторима остаје проблем недостатка кадра

Крајем јуна на бироима рада пријављено је укупно 188.576 незапослених што је мање за 5,9% у односу на мај и за 15,9% у односу на исти период прошле године. У јулу је регистровано нових 21.898 људи без посла од којих 1.704 особе до сада нису биле у радном..

објављено 21.7.18. 10.25

Бугарска кренула према еврозони

Министри финансија земаља Еврогрупе дали су зелено светло уласку Бугарске у т.зв. чекаоницу за евро и Банкарску унију и одредили када би се то и како могло остварити. Ова одлука је одговор на жељу Бугарске да уведе евро као националну валуту што је у..

објављено 16.7.18. 15.04

Од ове јесени традиционални прехрамбени производи уживаће заштиту у ЕУ

Популарни бугарски брендови киселог млека, качкаваља, ајвар-љутенице, сира и других врста робе до 2-3месеца ће стећи заштиту у ЕУ. Дотле ће бити изгласане измене Закона о заштити ознака географског порекла којима ће бити укинута ова заштита на..

објављено 7.7.18. 10.45