Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Марија Терзијска и Надја Мурџева – две „златне девојке“ фолклорне кореографије за децу

БНР Новини

Много труда, вежби и искуство нагомилано током протеклих година – то је цена успеха за једну од „златних девојака“ бугарске ритмичке гимнастике. Успех би био незамислив без снаге духа и љубави коју наше најмлађе ритмичарке носе у срцима, рекла је тренер и дугогодишњи такмичар Илијана Раева. Филозофију успеха бугарских гимнастичарки које се увек с међународних такмичења враћају са наградама, деле и друге „златне девојке“ које су такође изузетним залагањем пронеле славу Бугарске. Реч је о кореографима и руководиоцима дечјих и омладинских фолклорно-плесних група. Њих ћете ретко видети под светлом рефлектора, а њихову посвећеност послу публика награђује бурним аплаузом и овацијама. Њихове формације најчешће наступају у оквиру фестивала који се одржавају у земљи.

Марија Терзијска је једна од тих „златних девојака“ нашег фолклора. Она руководи дечјим фолклорним ансамблом у родном селу Попинци, недалеко од града Панађуришта. Срели смо Марију на фолклорном фестивалу у софијском селу Челопеч. Марија свој посао обавља професионално, са љубављу и ентузијазмом које преноси на малишане који увек освајају награде на таквим и сличним догађајима.

СнимкаЗа успех играча није заслужан једино руководилац формације. У нашем послу су сви узајамно повезани – деца, родитељи, педагози, каже Марија Терзијска и додаје: Како би једна формација постала добра потребна су деца која ће са жељом долазити на пробе. Потребно је да их учиш од малих ногу, да их васпитаваш и обликујеш њихов поглед на свет. Ово је основ успеха који треба да поставимо. Затим, одговорни родитељи који да подрже рад и напоре наставника. Родитељи треба да имају поверења у педагога, а то се може постићи кад виде како радимо с њиховом децом. Ми покушавамо да очувамо локалну фолклорну традицију у изворном облику. Наравно, овај задатак није ни мало лак пошто има доста компликованих елемената у фолклору централне Бугарске. Трудимо се да укључимо што је могуће више ствари које би осталима показале из ког смо краја, односно да смо из околине Панађуришта. Стало ми је до квалитета сваког извођења, али најбитније је оно што ће добити гледаоци, дакле, потребно је да кореографија буде радост за очи и душу и публика ужива у наступу формације.

Снимка
Друга „златна девојка“ наше фолклорне кореографије је Надја Мурџева из Пловдива. Она такође руководи дечјим фолклорним групама. Са Надјом смо разговарали на натпевавању у селу Столетово, Општина Карлово.

Снимка
Деца су на првом месту. Захваљујући њима сам одбранила своју докторску дисертацију из кореографије за децу
, каже Надја Мурџева и додаје: Научити једно мало дете да игра народне игре и да воли бугарски фолклор и музику је веома тешко. То изискује много стрпљења и напора, али кад ансамбл изађе на сцену и видиш да су ти напори уродили плодом, то је неописиво задовољство. Свако дете има своју индивидуалност, због чега свакоме треба да посветимо посебну пажњу. Веома је тешко да их научиш да играју, да се придржавају ритма, да имају правилно држање тела и одговарајући израз лица на сцени. На почетку је заиста много тешко, али кад успеш, онда дође задовољство добро обављеним послом. Деца су будућност Бугарске, а мени је част и задовољство да радим са њим, рекла је Надја Мурџева.


Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: лична архива



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

У Петричу и Разлогу по традицији долазак Нове године дочекују са кукерима

Становници два града на југозападу земље – Петрича и Разлога , прослављају долазак Нове 2024. године кукерским фестивалима. У Петричу данас се одржавају традиционалне Станчинарске игре на којима ће кукерске групе са преко 1.000 учесника..

објављено 1.1.24. 12.20

Злато, сребро и свила – Бугарка оживела старе технике израдe ћустендилске ношње

Мадлен Божилова Амин добитница је Унескове награде „Живо људско благо“ за 2021. годину за пројекат израде старинске ћустендилске ношње зване саја. Ова Бугарка се пре извесног времена из иностранства вратила у родни Своге и почела да тражи некога ко би..

објављено 10.12.23. 11.15

Ново издање фото-пројекта „Ја сам Бугарка“ усијало друштвене мреже

Фото-пројекат „Ја сам Бугарка“, који је изазвао велико интересовање како у Бугарској тако и у иностранству, слави 9. годишњицу свог постојања. Импресивни снимци габровског фотографа Радослава Прванова представљају лепоту Бугарске и бугарског фолклора..

објављено 16.11.23. 10.30