„Знање је право богатство, ко учи тај ће успети“ – каже народна изрека коју и данас родитељи често понављају својој деци. У годинама транзиције у нашој земљи знатно се променила доминантна улога вредносног и моралног система нашег друштва. Међутим, постоји нешто што се није много променило – тежња за знањем и велико поштовање према образовним институцијама.

Први школски дан је један од наших празника духа, писмености, просвете којима се ми, као Бугари, поносимо. Одавно у Бугарској школе отварају врата за нову школску годину 15. септембра, а тада су у центру пажње пре свега ђаци прваци. Свака школа унапред зна број својих нових ученика у првом разреду. За многе од њих у различитим насељеним местима је предвиђена специјална настава бугарског језика као градивна основа њиховог будућег образовања. Ова настава је неопходна деци којој бугарски језик није матерњи и која су део претходне школске године боравила дуже у иностранству код својих родитеља. Очекује се да ће након увођења новог механизма инклузије деце, у новој школској години први пут школски праг прекорачити нешто изнад 80 хиљада деце. Према министру образовања Красимиру Влчеву, кључна тема сада јесте укључивање све деце у школски и предшколски систем образовања. По његовим речима, најхитније су промене наставних метода у бугарским школама.

Путем новаторства и промена одавно иде руководство 105. школе у Софији „Атанас Далчев“. О његовом успеху сведочи велики број ђака првака у новој школској години – њих 130. Румјана Тунева је дугогодишњи наставник основне школе, а у 105 школи ради више година. Добро познаје снажне емоције деце првог школског дана и за њих има рецепт за превазилажење напетости и страха од промене:

Будућим ученицима говорим да нико не може да буде лекар, пилот, учитељ итд. ако није одлично припремљен, ако није учио. Школа је главно место за стицање знања. Морамо створити позитиван однос према школи и учењу. Веома је важно да будући ђак првак унапред има могућност да упозна свог разредног старешину и школу да би му првог школског дана атмосфера у неку руку била позната. И ове године ће се у школској торби првака наћи не само уџбеници и свеске него и по која играчка која ће му уливати храброст и чинити друштво у школи. Дете мора да више верује у себе. Мора да зна да је учионица место где свако дете може да греши и да учи на својим грешкама. Нека деца су повученија, стидљивија, боје се да не погреше и некако не верују у себе. И управо ту је улога учитеља – да му покаже да није страшно грешити, да су грешке неизбежна степеница према успеху. Деца су са своје стране коректив учитеља. Она нас уче да будемо љубазнији, стрпљивији, да будемо отворенији према свету, па чак и да смо радозналији. Учитељ постаје онај ко воли децу и ко је бескрајно стрпљив. Он је човек који је увек спреман да научи нешто ново, јер се дешава да деца располажу са више извора информација од својих учитеља.

Према старој бугарској традицији, 15. септембра у школи децу дочекују хлебом и медом а пред њима се из бакрача украшеног здравцем просипа вода за срећу. Ови народни обичаји су повезани са великим надама које наш народ полаже у младе људе и образовање. – каже Румјана Тунева:

Први школски дан је незамислив без дечјих осмеха, доброг расположења и уверености да ће дете бити добар ђак. Ђаци прваци су у центру празничне атмосфере школске свечаности у којој учествују сви ученице школе. Тако се они осећају посебним, примећеним. Искористићу прилику да мојим младим колегама улијем храброст, јер добро знам да је наша професија сваког дана пуна изазова. Желим им да верују у себе и нек знају да ће испунити своју племениту мисију. Саветујем им да учине тако да очувају природну дечју радозналост!

Превод: Албена Џерманова